Полиција

-- #15.

„стоји, без обзира да ли супрузи живе заједно или не. Према свему томе, логички излази, да осуда на одвојени живот ниуколико не разрешава разлучене супруге од њихове дужности на узајамну верност, јер брак остаје и даље у сили и важности, па следствено и све супрушке обавезе које из њега проистичу.

Но ствар би тако стајала ако се посматра само са зажонског гледишта. Међутим ако се цело питање проучи и са друге практичне стране, онда се оно појављује у сасвим другачијој боји. Наиме, у данашње време брачна заједница не почива ни на мужевљевој власти, ни на економској основи, него једино на поверењу и узајамној љубави супруга. Зато она стварно престаје оног истог тренутка чим супрузи један према другом охладне, чим код њих нестане трпељивости, љубави и оне присне блискости мисли, жеља и осећања која брак одржава и породичну срећу доноси. А кад се већ супрузи изјасне у смислу раскида брака, и кад отпочну сваки за себе живети својим самосталним животом, 'као што то увек бива у случајевима по којима се досуђује подвојени живот, онда је с браком свршено, јер он постоји само дотле жокле има заједнице живота код супруга, а такве заједнице нема чим су они осуђени на одвојени живот. Стога је посве неоправдано тражити од њих даи даље буду верни једно ругом, кад су се они од тих права и обавеза узајмно одрекли, и једно друго од свега тога на најсвечанији начин оелободили. | |

Али ни ово гледишге није без свога приговара. Брак правно траје докле год супрузи не буду коначно разведени,. а сва деца рођена у пуноважном браку сматрају се за брачну без обзира да ли супрузи живе заједно или не, Сем тога, жокле год брак правно постоји, па дакле и за време трајања одвојеног живота, изузев обавезе заједничког становања, све „остале супрушке дужности и у личном и у имовинском погледу трају и даље. Зато одвојено живећа жена има сва права брачне жене, па следствено и право на издржавање из мужевљеве имовине. Према томе, код таквог стања ствари, признати одвојеној живећој жени и право на слободан полни живот, не би била ни мало похвална ствар. јер какав би био то морал, осудити разлученог мужа да уздржава одвојену