Полиција

= 266: ==:

Није друкчије могао учинити ни кључар Цељскога Града.

Ушавши унутра са двојицом својих пратилаца, Вук је казао да старом графу доноси изјаву поштовања и поздраве: све војске која на Кварнеру ликује у слави нових успеха. Али додаде да ће он сам, док се одмори и за свечан пријам спреми изићи пред грофа и учинити дужност. А дотле нека старца не узнемирују никаквим саопштењима. На повољно је, пак, _ знање примио вест да се гроф Фридрих ретко кад и налази дома. Од како му се, недавно, вратио отац, он је већином на. путу по ближој и даљој околини, 2 чешће одлази чак и до Љубљане. Ни сад није овде...

Брво је Вук нашао начина да се састане с Вероником.

Знао је да њу за то треба припремити, како ненадна појава његова не би довела до нежељених потреса.

Дужност је за такву припрему примио један од Вукових пратилаца. Задатак је лепо извео.

Нашао је Веронику па јој је рекао да је из славнога одреда јуначине Вука.

Вероника је задрхтала и зајецала.

Онда је он продужио: |

— Кад сам овамо полазио, мој ми је господар нарочито: казао —

— Ко је сада твој господар, јуначе» — прекиде га Вероника. — Онај који је и пре био. Добри војници не мењају војводе —

— Али је славни Вук погинуо —

— Не, госпођо, није погинуо —

— Не мучи ме, брате! Не вређај Бога! Твоје ми речи ве доносе утехе, кад знам да је друкчије.

— Имена ми мога! Оружја ми мога, госпођо!

— Вук живи, он је жив! О, Господе...

— Он ће те сам уверити:

— Он ће доћи

— Већ је дошао!

— Вероника, анђеле, мученице! — у раздраганој узбуђености повика Вук, кад уђе на врата која су стајала упола: створена.

Вероника цикну и паде му у наручја.