Полиција
— 267 —
Верни се пратилац хитро уклони, и поста стражар, јер других чувара у овом крилу градском и не бејаше пошто им млетачки дукати Вукових пратилаца нађоше сад других послова. УП |
Оно што је слутио — Вук је сад и утврдио.
Глас је о његовој погибији потекао од исповедника Матеја. Сазнавши да је Вук у нарочитом посланству отишао чак у Неапољ, одакле се, рачунао је, неће вратити за више месеци, ако отуда уопште и дође жив. — Матеј је био наумио да изведе своју паклену игру. Нашао је јелно“ пролазника, коме је обећао, и по том дао, добру награду, ако му знадне рећи што о личностима чија му је судбина била мила и драга. Лакоми је путник неке заиста и познавао, а 0 некима је знао чак и рећи што шта. Попу је, у осталом, било сасвим свеједно шта ће о њима чути, а кад је хтео питати за Вука, он је ствар започео вештим навођењем говорећи:
— Али је највећи губитак у смрти војводе Вука, младог и славног јунака... Он је погинуо од непријатеља који га је чекао скривен у заседи. То поуздано знам. Било је, после тога, неких који су, пролазећи овуда, говорили да Вук није погинуо. То су биле варалице, нељуди који су мислили добити поклона и награда ако кажу пријатну ма и лажну вест. Али су, као варалице похватани и у тамницу бачени. Ако нису погубљени — у тамници ће иструнути.
Лакомац је пажљиво слушао и попу повлађивао, и ако о Вуку ничега није знао.
—. Ти ниси такавр Ти гнаш да је добри јунак погинуог — упита га поп одлучно, па спусти руку у џеп.
Онај се поплаши да не изгуби награду, ако не потврди оно што поп већ поуздано зна, па похита.
— Јесте! Знам и кажем!
Тада га Матеј упути да се не, не спомињући овог њиховог виђења, наврати на град Десенића, и да тамо саопшти то. Сад му даде нешто новаца, а обећа му још више дати кад. му се врати и исприча шта је урадио.
г Све је то и било изведено.
После тога је збиља учињена и миса за покој душе Ву-
кове...