Полиција

— 268 Појединости, дабогме, нико није знао у свему, али је Вук сад из неколиких сазнања погодио шта му ваља мислити,

УШ

Матеј се, после свега што се догодило, опрезно склањао од сусрета с Вуком.

Сад је видео да је од циља даље него икада,

Ипак је у недопуштеној игри остао играч до краја. —

Најзначајнији му је корак био кад је с нарочитом мишљу, изишао пред Хермана, коме је — то је било доста видно — памет с дана на дан све више тамнела.

— Кад радник — говораше он грофу — њиву узоре, на у њу баци семе, он призове милост и благодат Божју. А Бог зна хоће ли, и какав ће, плод бачено семе донети. Али кад ђаво избразда душу слабог створа, онда семе нечастивога нагло клија и брво сазрева... Ја сам већ обратио пажњу на младу грофицу, али сам замолио твоју пресветлост да не суди брво — |

Јесте! Док се, сасвим оче не увериш до краја — прихвати старац ;

— Управо, док се ти сам, преузвишени господару, не увериш. А сада ти није тешко то учинити,

— Како2г — упита гроф радознало и толико исто узнемирено. — Једним погледом и једном мишљу... Доброта је твоја допустила да у град непорочне чистоте и честитости уђе и један ратник, који ће ти донети поздраве славне војске наше —

-— То је јунак... Зове се Вук...

— Милост Божја нек је с нама! Морам брвго казати, Славни је Вук, светли грофе, погинуо и он је у нас топло ожаљен. У покој његове душе служене су многе мисе. Тако је урађено и у капели нашега града. А овај је човек — он је други — | "

— Па што каже да је Вукр И како, кажу, личи на Вукаг

— Тако што демон, који је Божјега Сина распео, хоће да има и наше душе! Укратко чуј. Недостојна је снаха твоја потпуна чаробница. То душом својом утврђујем. Она је опака, па је у тој опачини лик погинулога витеза дала другом рат: нику, учинивши да овај заборави које био, па да и сам верује како. —