Полиција
= рбд —
— Бог с нама! — рикну сујеверни старац и скочи, па се уве крстити, заповедајући оштро да се на све стране тражи и њему што пре доведе његов син Фридрих.
ТХ.
У дворској капели пред олтаром клечи гроф Фридрих, покривен преко главе црним велом. Испред њега стоји "исповедник Матеј у својој службеничкој ризи и с књигом у руци. Иза сина, на два корака позади, стоји стари гроф у нуној ратној опреми и с великим крстом о врату, знамењем које му је даровано из Рима као признање за његову ревност у вери. У дну су, код самих врата, четири оружана копљаника.
У капели је тамно и хладно.
Заблудели се син исповеда; признаје грех; одриче се супруге коју је, изјављује, узео под неодољивошћу тренутка у коме је злодеј помутио разум његог. Он се каје, и од свете цркве, као и од оца, моли за опроштај.
Од синоћ је покајник на томе месту и на коленима под јаком стражом копљаника, оданих старом грофу. Јутрос су унутра ушли исповедник и отац.
— Одричем се свега! — говори сад исповедник.
— Одричем се свега! — понавња изнемагли покајник, једва изговарајући речи.
— Света цркво, опрости грешнику!
Покајник понавља те речи.
Исповедник каже:
— Господе, помилуј ме!
Грешник понавља.
_ Исповедник лагано прочита молитву, па остави књигу, узе бео један вео, и, свлачећи с Фридриха црн застор, навуче на њ белину.
По том, опет нечујно, изговори другу молитву, и онда објави:
— Покајнику ће Божја милост опростити! Слава Господу! Амен!
Фридрих ће под белим покривачем остати непомично још неко време. А после тога ће доћи исповедник, вео ће скинути, и из цркве ће извести покајника.
Све је тако и урађено.
Онда је бледи и изнемогли покајник чуо да га је отац
=