Полиција

= рбд —

— Бог с нама! — рикну сујеверни старац и скочи, па се уве крстити, заповедајући оштро да се на све стране тражи и њему што пре доведе његов син Фридрих.

ТХ.

У дворској капели пред олтаром клечи гроф Фридрих, покривен преко главе црним велом. Испред њега стоји "исповедник Матеј у својој службеничкој ризи и с књигом у руци. Иза сина, на два корака позади, стоји стари гроф у нуној ратној опреми и с великим крстом о врату, знамењем које му је даровано из Рима као признање за његову ревност у вери. У дну су, код самих врата, четири оружана копљаника.

У капели је тамно и хладно.

Заблудели се син исповеда; признаје грех; одриче се супруге коју је, изјављује, узео под неодољивошћу тренутка у коме је злодеј помутио разум његог. Он се каје, и од свете цркве, као и од оца, моли за опроштај.

Од синоћ је покајник на томе месту и на коленима под јаком стражом копљаника, оданих старом грофу. Јутрос су унутра ушли исповедник и отац.

— Одричем се свега! — говори сад исповедник.

— Одричем се свега! — понавња изнемагли покајник, једва изговарајући речи.

— Света цркво, опрости грешнику!

Покајник понавља те речи.

Исповедник каже:

— Господе, помилуј ме!

Грешник понавља.

_ Исповедник лагано прочита молитву, па остави књигу, узе бео један вео, и, свлачећи с Фридриха црн застор, навуче на њ белину.

По том, опет нечујно, изговори другу молитву, и онда објави:

— Покајнику ће Божја милост опростити! Слава Господу! Амен!

Фридрих ће под белим покривачем остати непомично још неко време. А после тога ће доћи исповедник, вео ће скинути, и из цркве ће извести покајника.

Све је тако и урађено.

Онда је бледи и изнемогли покајник чуо да га је отац

=