Полиција

7 О =

засужњио. Одмах ће на коњу, и под поузданом стражом, поћи, а заповедник је страже примио заповест где ће, и коме ће, на чување предати свога младога грофа.

Тада се опаки старац повукао у своје одељење, наредивши Матеју:

— једно је очишћење учињено! Теби остављам да дом мој очистиш и од жене-злодеја. Чини с њом како те Господ учи...

Х.

И сад се Матеј уверио да духом никада клонути не треба, и да се ваља надати увек, да је паметно очекивати до последњега часа.

Јер кад је мислио да је изгубио све — добио је све.

Веронике се лоши супруг одрекао. Он је утамничењ Њој овде места више нема. Вук је од пре три дана напустио град, позван старим грофом да то учини. Господар је сад Матеју оставио одрешене руке.

Дакле — Вероника је његова!

Он није губио времена.

Успламтелом је страшћу ушао к њој у субу. једва је. предисао док јој је саопштио да је се супруг одрекао, па да је послан у једну удаљену тамницу, да је она престала бити грофица Цељска, и да је, овако одбачена, сад само његова

И тада је раширио руке и полетео да је загрли.

Вероника — она «вазда тиха и блага душа — устукну корак, па трже свој мали нож сребрнога дршка.

-— Назад! — цикну ома, издигнувши нож и спремна на одбрану.

— Љубав се моја не страши тога! — као избезумљен повика Матеј. и не мислећи да стане.

— А овога2 — загрме Вук, улетавши, и левом руком шчепавши попа за врат, приносећи му нож у десници.

— Убица! У помоћ! — вриштао је изненађени и престрављени поп, кркљајући стегнут за врат.

Али помоћ није могла стићи ни откуда.

Сам се Матеј био постарао да у близини собе Вероничине сад никог не буде. А откуда би помоћ могла и доћи, кад су се они, који треба да се о томе брину, постарали, да Вук