Полиција

от

«два члана, логично је да се и она мора стварати, развијати, си да мора престајати по законским наређењима која се на задруге у опште односе.

једно од таквих наређења је и 8 528. грађ. зак. Он про„писује да је у наслеђу једног умрлог члана задруге увек пречи „његов заостали сродник из задруге од сваког сродника изван „задруге. Пропис 5 528, и као изузетак од прописа редовног "наслеђивања из главе девете грађ. законика, ни дира у. трава редовног наслеђивања кад се тиче чланова задруге и права наслеђивања које би они један према другом имали. «Он представља ивузетак од редовног наслеђивања само у подјављеним питањима која би, за своју корист, истицала лица изван задруге, према имовини умрлог члана из задруге. И то се законско наређење из 5 528. примењује на сваку задругу "било да њу састављају два, било више лица.

Приликом примене 5 528. на случајеве наслеђа у задрузи, “јавља се и противно мишљење, које се састоји у томе, што «се тврди да се-на задруге, које чине само два члана, не прижшењује 5 528. већ да се његова примена односи на задруге «са три или више чланова. Разлог за такво тврђење то мишљење налази у факту што смрћу једног члана престаје за„друга, те закључује да се с тога појављено питање наслеђа има да расправи по прописима главне девете, која говори о редовном наслеђивању, дакле наслеђивању ван задруге. То мишљење, и ако признаје да је задруга постојала, сужава „смисао 5 528. грађ. закона.

Такво мишљење не може остати. Редуцирати смисао "тога законског прописа кад је у питању наслеђивање у за„другама само од два члана, и узимати да се он односи само "на задруге образоване од три или више задругара, дакле на задруге које, по смрти једног лица, могу продужити своју егзистенцију и даље, значило би у 8 528. грађ. зак., као изусзетку од правила за редовно наслеђивање, тражити нешто „што он не садржи. То наређење, по образовању задруга, није међу њима, због броја чланова, правило никакве разлике, те -се према томе та разлика у њему не може ни наћи. Такво "тумачење не налази потврде ни у једној околности, а глава «петнаеста, која говори о наследним правима и одношајима гу задрузи, не даје у опште ни једну одредбу која би ишла у