Полиција

-— 218.

прилог таквог тумачења. То би, у осталом, био чудноват случај у коме би чланови задруге имали само дужност за; живота, а никаква права после смрти кога задругара. Једно од таквих права, међутим, јесте и наследно право.

Исто тако као и деобом, задруга „престаје и смрћу једнога или више чланова задруге. У оба случаја, у. будуће не може бити задруге. Али ако у таквим случајевима није у стању да настави живот, она може да изврши ликвидацију, коју отвара питање о деоби и наслеђу умрлих чланова. Исто онако. као што у случају деобе сваки задругар долази до свога дела,. тако и у случају смрти кога задругара сваки задругар наслеђем добија своје право. Као и свака друга установа, и задруга дакле има свога краја. Смрт задругара, једног или више, растура задругу.

Прописућуји правило о наслеђивању у задрузи, закон је У 5 528. мислио на такав крај задруге. Он зато није ни означио да ће у случају смрти кога члана задруге овога задруга наследити, већ само навео да сродство у задрузи при наслеђу има првенство над сродством изван задруге. Закон је на тај начин изрекао да ће онај један члан задруге који остане наследити онога који је умро, искључујући ближег сродника који је изван задруге. Услов дакле, да задруга и даље постоји, закон и не тражи.

Прописујући одредбе о задрузи, закон је: нарочито обележио какве промене наступају за време живота њених чланова и после смрти њихове. Према томе, примена тих наређења врши се како за живота њихова тако и после смрти. За питање о наслеђивању у задрузи и примену 5 528. грађ. зак. равнодушно је да ли ће задруга после смрти кога члана. и даље постојати или не. Ако се за будући њен живот може и даље везивати примена тих наређења, за случај престанка задруге, та се примена не може одбијати, јер је задруга постојала. Задругар наслеђује што је било задруге, и што је та задруга и била у тренутку смрти умрлог задругара. Кад је задругар умро у задрузи, онда је испуњено оно што треба 32: стицање права наслеђа другог преживелог задругара. Није, према томе, овде главна ствар то што сад нема задруге, већ то што било задруге. Не наслеђује један задругар другог што је члан задруге после његове смрти, негб. што је у. задрузе с њим био пре и у тренутку његове смрти.