Полиција

— 219 —

један споредан разлог које присталице поменутог мишљена наводе, састоји се у тврђењу да је 5 528. грађ. зак. зато да сачува задруге од распадања, јер се У удруженој радној снази задругара огледа економски напредак народа, и да се тиме кад се заосталом члану задруге преда целокупно задружно имање не помаже задруга, јер ње више нема, него фаворизира једини члан из задруге, и чини непрвда ближим сродницима ван задруге. Ни тај разлог није, такође, основан. Ту нема у ствари фаворизирања, већ само тачне примене 5 528. грађ. зак. Што се тиче неправде, она се, ако се узме да је има, за ближе сроднике изван задруге појављује и онда кад су ти сродници лишени наслеђа и у задрузи која је, по смрти једног задругара, оставила још два или више њих, те свој живот продужила и даље.

Из свега овога види се да задругари у задрузи један другог наслеђују и искључују сваког ван задруге, 'без обзира на то да ли задруга, после смрти кога задругара, постоји и даље или не.

У случају дакле цштираном под 1, кад су два брата у задрузи па један умре, наслеђе ће се расправшти по прописима о нрслеђу у задрузи, а не по прописима о наслеђу у инокосном стању.

У случају под 2, кад су Петар и Јанко били у задрузи, па Јанко умро и оставио сина Момчила и кћер Зорку, после смрти Момчилове, који је био у задрузи са својим стрицем Петром, Момчилов део имања неће наследити негова сестра Зорка, и ако је ближи сродник, него стриц Петар, као задругар. |

ћ.

Што се тиче питања: кад мати може своје дете умрло у задрузи наследити, потребно је одмах рећи, да кад се у грађ. законику, у Височајшем решењу од 28. јула 1849, ВБр. #147, код 5 523, постављало правило: „да удовица којој дете у задрузи умре не може део овога у истој задрузи ни у ком случају наследити“, само се мислило на њено мушко дете, које је, са осталим члановима, образовало једну задругу. То наређење Височ. решења одговара оном доцнијем пропису грађ, законика, 5 528, по коме сродство у задрузи при наслеђивању има првенство. над сродством изван задруге. По