Полиција
— 280 —
томе пропису, умрло мушко дете, зато што је члан једне задруге, наслеђује 'задруга. а не какав ближи сродник ван вадруге, те је, и без изречне напомене у Височк. решењу, да мати не може своје умрло дете у задруви наследити, било јасно да она то право наслеђа није имала ни по 5 528 грађ. закона.
Да се пак то Височ. решење односи само “на. мушко дете, види се ив питања на које је ондашње Министарство Правде тражило да му се одговори: „Оће ли мати после смрти сина у задрузи заоставша, ако овај пречег наследника нема, овог део иаследити, или ће само као и друге женскиње право уживање до преудаје и смрти имати2“ Одговор који је Савет 1849. год. дао Министарству односи се дакле на мушко дете које је у задрузи умрло.
Право матере на наслеђе женског детета несумњиво је, То право не представља, међутим, никакав изузетак од правила у 5 523, грађ. зак; оно је једно редовно право наслеђивања из 5 402. грађ. зак.
Питање нас сђа матере везано је ва питање; да ли између мушких и женских лица може бити задруге, а увек се претпоставља случај, да је у једној задрузи један члан њен умро и оставио кћер и удову, па је за њим и његова кћер умрла. Ту се тражио одговор: може ли удова умрлог вадругара наследити своје женско дете и узети из задруге његов део, кад је то женско дете у задрузи имело свој део, који му је умрли отац, члан задруге, био оставио, Пропис 5 529. Ц ст. грађ. зак. дао је таквом женском детету право да наследи свог умрлог оца у задрузи, кад он по смрти није оставио мушке деце. Како се, међутим, сваки останак таквог детета у задрузи не може сматрати као бављење једног члана задруге, јер између мушких и женских лица. по 65 07.. 500. 510: 517 518. и 520. грађ, зак, уопште не може бити задруге, то онда такво женско дете умрлог члана задруге, које није члан задруге, коже свој део имања, добивен наслеђем од оца, узети у натури или новцу, према илзјављеној жељи чланова задруге Дакле, женском детету признаје се право из 5 400. грађ. зак.
Кад, дакле женско дете не чини задругу, ова га, у случају његове смрти, не може ни наследити по 5 528. грађ. зак,