Полиција

–- 3105

"могло узети да има до њега ма и најмање кривице што је она погазила брачну обавезу према своме мужу.)

Но кривац ће увек постојати ако је који од саизвршилаца с приватне стране, али доста веродостојне стране, лажно мжазештен, да је његов, или његовог саиввршиоца брачни друг у рату погинуо, да је његова, односно његовог саизвршиоца "бракоразводна парница окончана у смислу развода брака, и т. д., па он због тога ступи у полне одношаје с другим лицем, "ер га од правне обавезе на супрушку верност може разречинити једино написмено достављена одлука надлежне власти, а не и друге приватне доставе, па од куда оне долазиле") Тако исто постојаће кривац и онда, ако би неко имао полни «сношај с туђом женом која има више милосника, јер сама та «околност не би била у стању да извини његову кривичну одговорност, пошто је обљубу извршио вољно, и био потпуно свестан брачног стања свога саизвршиоца.3)

5 5. Саучесници код браколомства.

Г.

По 8. 46. Срп. Крив. Зак. кривци су, не само непосредни извршиоци каквог кривичног дела, негс и сви они који су подстрекнули и помогли непосредне извршиоце, да учине какав злочин или преступ. То је опште, генерално правило које важи за саучешће у свима злочинима и преступима. Зато се само по себи намеће питање; да ли то правило важи ти за саучеснике у браколомству, т. ј. за све оне особе које су било подстрекавањем, било помагањем допринеле да се дело трељубе изврши> У римском праву то је питање било начисто изведено. Изневерени муж могао је истом тужбом обухватити, не само извшиоце обљубе, него и саучеснике који би фаворизирали браколомство тиме што би кривцима позајмили своју кућу да у њој обљубу изврше,“) Исто тако муж је био овлашћен да оптужи и оне који би примили новац или какво друго мито да не открију неверство његове жене“) По Прохи-

1) Тако Живановић, Бранич, 357.

») Тако Живановић, Бранич, 345.

5 Надет, 357.

9) 1. 9. 10 и 20, Пза. ад 1ег. Ји!. де ади нега. 5 дет.