Полиција

— 31 —

рову, чији су прописи по овом питању ушли и у Словенску Крмчију, саучесници су прво потпадали под батине, а по том су кепортирани.) Тај исти принцип важио је и у српском обичајном праву, јер су кривично одговарали, не само прељубочинци, него и сви њихови саучесници који су им ишли на руку да обљубу учине. Да је тај исти систем заступљен и у српском праву о томе не може бити спора. Законодавац је с једне стране инкриминисао свако саучешће у злочинима и преступима, а с друге браколомство уврстио у ред преступа, и тиме јасно кавао да и за његове саучеснике вреде иста правила, као и за саучеснике у свима другим злочинима и преступима. Про"тиван закључак могао би се извести само онда, кад би постојала каква посебна одредба која би саучеснике браколомства изузимала испод општих прописа. Пошто такве одредба нема, и пошто се противан закључак не може извести ни из једог другог законског прописа, то се има узети да и за саучечнике у браколомству вреде општи прописи 55 46. и 47. Срп. Крив Законика. Али, ако би подстрекавање, односно помагање, извршио муж обљубљене жене, онда он не би могао бити кажњен као саучесник, јер је својим саучешћем дао пристанак на обљубу своје жене с другим лицем, а пристанак изневереног мужа искључује противправност прељубе. Зато у овом лучају не би било дела браколомства, а чим нема дела, не може бити ни кривца-саучесника, пошто се саучешће кажњава «само у кривичним делима.

П,

За појам саучесника у браколомству, каогод и за појам саизвршиоца, потребан је умишљај, т. |. свест да је женска која се помаже, односно подстрекава да с другим лицем обљубу изврши, везана браком. Из тога излази, да ће кривично одговарати само умишљајни, а не и нехатни саучесници, јер се безусловно тражи да су помагање, односно подстрекавање, извршили вољно и свесно. Због тога ће саучесници бити извињени од казне у свима случајима побројаним у предходном 8-у, у којима се извињавају и сами браколомници.

5) Ргосћкоп, ХХХПХ, 45.