Полиција

— 407 —

Протеривање, забрана вршења извесног позива или заната и одузимање извесних предмета кривичног дела (58 55—57) регулисани су такође на подесан и целисходан начин као практичне мере сигурности, а не казне.

Од особите је важности начин, како је предлог регулисао питање о одмеравању казне (гл. У. 55 59—64). И ту је постојала борба два научна правца: одмеравање казне с обзиром на тежину кривичног дела или с обзиром на антисоцијалну вољу кривчеву, или да се створи једно компромисно решење при коме се води подједнак или приближно једнак рачун о обема факторима, према њиховом већем или мањем значају у спољњем свету. Наређење 5 59 може се означити као једна таква компромисна одредба, којом се поставља генерални принцип, да се казна учиниоцу има одмерити према степену његове кривичне одговорности. Из бојазни да једна таква општа одредба неће бити довољно јасна или да ће дати повода судијама, да, судећи потпуно по слободном убеђењу и не будући везани ни за каква нарочита законска доказна правила, наиђу на пут тешкоћа и лутања у тражењу и проналажењу тога степена кривичне одговорности, редактори су сматрали опет за потребно, да с обзиром на захтеве науке, даду судији и један ближи и сигуран ослонац на коме ће наћи сигурно мерило за утврђивање тога степена. Зато предлог вели, да ће суд бити дужан да узме у обзир и оцену: све околности које утичу да казна буде већа или мања, нарочито злочиначку наклоност, захтев нове идеје тзв. антисоцијалне воље али наравно само оне, која се огледа у учињеном кривичном делу према захтеву старог правца казне одмазде, према тежини кривичног дела, које испољава ту антисоцијалну вољу; за тим побуде са којих је кривично дело учињено и циљ који се хоће постићи; непосредни подстрек за извршење дела; ранији живот кривчев, његове личне и економске прилике; мера увиђавности (тав. разбор); последица дела; кајање и поправљање учињеног дела; (Све су то дакле она разна фактична стања, која се у позитивним законима помињу као тзв. олакшавајуће или отежавајуће или казну умањујуће, ублажавајуће или извињавајуће околности, Њих више законски предлог не помиње у тој казуистици, већ ах оставља судијиној слободној оцени, да према науци и својој савести, изналазећи степен кривичне одговор-