Полиција

— 408 —

ности, одмери правичну и целисходну казну, јер казна овог законског предлога у вези са мерама безбедности не представља више строгу казну одмазде, већ поред ње или у њој самој постоји казна с циљем заштите или одбране, Она дакле не само репе сћантепл! већ у исто време и репе аејепзе, па чак то и онда и кад ваконски предлог те мере сигурности не схвата као казну, јер им не даје казнено-правни значај, већ значај васпитних, поправних или простих заштитних мера.

Из бојазни од судијског слободног уверења при суђењу законски предлог поставља поред тога још у 5 60. и нарочито опште правило како ће се то: улажење казне вршити, кад постоји једна или више околности због којих казна треба да се ублажи. Слично овоме о пооштравању казне предлог не говори ништа нарочито, јер је у 5 62. поставио општи принцип о избору врсте казне (теже или блаже) који принцип доведен у веву са оним о одређеним минимумима у 5 60., упућује прећутно судију, да у изабраној врсти казне има при одмеравању казне поћи од максимума ка минимуму.

Од овога општег начина одмеравања казне (55 59, 60 и 62), постоји у 5 61. нарочити изузетак ублажавања казне по слободној оцени, који се састоји у томе, да суд, где је то нарочито речено у посебном делу, није везан ни за врсту ни за меру казне, која је за то дело предвиђена, већ их може променити и смањити до законског минимума те изабране врсте,

За одмеравање казне од утицаја је и тав, повраш, чији је појам (5 63) регулисан тако што је везан за рок од 5 година од времена, када је кривац прву казну издржао, и што се односи само на намишљена кривична дела. У вези с тим стоји и наређење, да ће се притвор и истражни затвор урачунати у издржану казну, према сватању модерног поступка, да су они само мере сигурности, да се осигура присуство учиниоца за суђење.

Од нарочитог је утицаја за одмеравања казне тзв. стицај,. повреда више казнених закона и више кривичних дела, о чему се говори у нарочитој глави (М!. 55 65-68). Тиче те давно у науци познатих појмова тзв, идеалног и реалног стицаја. Идеални стицај цовлачи најтежу казну, а при неједнаким врстама најтежу врсту (5 65), а реални стицај повлачи једну укупну казну, која се састоји у повишењу најтеже заслужне казне