Полиција

5 501 =

не би могла разумети једна таква одредба, по којој би било обавезно да се само жена заветује мужу на вечиту верност, а не и он њој. И напослетку, старо гледиште не одговара ни најсавременијем схватању брака као једне моралне установе, чији је морал поверен жени и мужу да га они заједнички, према своме васпитању и друштвеном образовању, сами чувају и подижу, како могу и умеју. Следствено свему томе, воља мужевљева не може господарити над вољом женином, а да она у истом правцу не буде потчињена вољи жениној, јер се по питањима ове врсте морају једновремено поклапати и права и дужност обадве стране. (во у толико пре, што се једино тим путем може засновати и трајно очувати брачна. срећа, као најнепосреднији циљ савременог брака. Свако друго гледиште долазило би у опреку са моралним достојанством личности које по питањима ове врсте захтева потпуну једна-

кост и узајамну преданост оба супруга потпунце и искључиво, или никако.

5:10: Систем грађанске одговорности.

У последње се време све више шири мишљење да брак није ништа друго него један обичан уговор закључен између два лица разног пола и на неодређено време. Стога се и повреде тога уговора, као и сваког другог приватног споразума, почињу сматрати као повреде чисто приватно-правног карактера, а не и као повреде општих, јавних интереса. Отуда и тражење да се појам браколомства сасвим избрише из списка. кривичних дела, јер је казна оправдана само онда кад се њоме сузбијају антисоцијална акта. Међутим браколомство нема. антисоцијалан карактер, јер стварно не сачињава никакво кривично дело, већ само повреду супрушких права загарантованих брачним уговором, па следствено не може ва собом ни повлачити кривичну, него само грађанску одговорност. Зато чим једна уговорна страна не испуњава своју обавезу верности према другој, ова има право да у свако доба истакне приговор поп адутрјен сотгас из, и да трижи раскинуће уговора, т.ј. развод брака као казну за другог супруга-сауговорача.')

1), Види: Еепћ, Зостојодје стиитеПе, 1893, 241; Оагогајо, Сппипо!ооале: 1895, 42 и даље; Р. ећ. М. Матопепе, Опејацез 1д6е5, 23 и 43; Рогеј, Га: диезНоп зехцеПе, 191, 426 и 471; Гађогде, Сошгв де 4гоћ спитпеј, 2. изд... п. 695 и даље.