Полиција

— 503 —

остаје ван домашаја сваке репресивне санкције. Међутим браколомство је по својој штетној природи такво, да се мора казном угрозити, и ово у толико пре, што су неосновани сви аргументи који се наводе у корист његове некажњивости. Стога оно мора и даље остати као кривично дело, али зато мора бити изједначена одговорност мужа и жене, пошто нема ни правних ни практичних потреба које би диктовале макакву разлику у поступању према њима“) ;

8. 12. Систем кривичне условне одговорности.

Данас је већ сваком јасно, да брак постоји на узајамној вољи самих супруга за њихову духовну и телесну заједницу, и да би следствено томе, било неприродно стати на једно такво гледиште да изневерени супруг може силом и казном принудити на супрушку верност и љубав другога супруга, кад он то неће. Зато многи писци траже да се онемогући свако кривично парничење по овом питању за време докле брак постоји, и да се увређеној страни може дозволити да тражи казну за браколомство тек после извршеног развода брака услед браколомства. (Ово стога, што је друштву интерес да се сваки брак одржи неповредан, док међутим, ако би се довволило увређеном супругу да и за време трајања брака може подићи тужбу, онда би се тиме довео у питање и сам супружнички однос после подигнуте тужбе. Осем тога, кавна за браколомство је оправдана само онда, ако се изриче за прељубу због које је онемогућен заједнички брачни живот . а то се може утврдити тек разводом брака“) Уосталом, веле не може се замислити да би после осуде за браколомство, нарочито после издржане казне, могао бити настављен срећан брачни живот, као један од најнепосреднијих циљева брака, а још мање да би казна могла обновити љубав и добре односе између завађених супруга, јер ако љубави нема, она се силом не може изнудити.

Али код овог система, као што умесно примећује у. 11526)

5 Види: Сћапуеац е! Неће, п. 1628; Еопзеопуе, Мапаре е! ЏОтоп те, 1904, 373 и даље; Моплој Тђаци, Ре Гашоге тагнаје 1899, 25 и даље; Мапдећ, Рошг Та Тетте, 1904, 165. 5

у. Бо У 116. ТЕ

9 у. БК. 5 16, Н.