Полиција

— 559 —

— ја сам се бојао да већ нећу моћи више издржати толико ми се спавало! — па сам био пошао к провору да се мало разведрим. У исто сам време хтео видети да ли Ви спавате или се само правите, чекајући да ја заспим, те Вам се стога приближих. Данас ме је цео дан болео зуб, па сам покушавао да тај бол ублажим креовотом, на шта и моја марама мирише.

_— Покажите мараму! — рече шеф.

Странац извади мараму из џепа и показа је.

— Немате при себи никакву другу мараму2

—_ Немам! — одговори Елбинг, допустивши да му прегледају џепове. — Заиста има прилично јак мирис, али ничега. што би личило на хлороформ. Пробајте да ли се њоме може опити и мувица а камо ли човек.

Сви редом узимаху мараму, и уверише се да је тако.

__ Чини ми се да су обадва господина у заблуди, бојећи се за новац, и читајући извештаје у новинама! — рече шеф — Има ли кога у возу. који вас познаје.

— У колико знам, нема.

— И ја исто мислим ва себе.

— На којој смо сад станици — упита по том Бернер — Ако нисмо далеко од Берлина, онда —

— Ово је јитербог.

— Ах, ту је г. инспектор Хертинг; он ме добро познаје! — рече Бернер радосно.

___ Ха! Госцодин Хертинг! Па то је мој одличан пријатељ! -— рече и Елбинг на опште изненађење

Одмах довваше г. инспектора који је седео при чаши пива у чекаоници.,

"Он сместа дође, и најљубавније се поздрави са обојицом. својих одличних пријатеља.

— Е, ово је невероватно! — гунђаше Бериер. — Па зар сте Ви, г Елбенже, збиља државни саветнике

— И Ви заиста г. Бернерг

— Ах, а ја сам Вас баш држао за оног лопова, који путнике с новцем напада и пљачка!

— 0, он је још синоћ ухваћен и затворен! — прихвати инспектор, смејућа се са свим особљем.

Најзад се и ова два господина насмејаше, и извињујући