Полиција

— 558 —

— 'И ја немам пасоша, јер ми не треба! — рече трговински саветник, — Него ево једног писма, на мене адресованог.

— До тог сте писма могли дођи и на други какав начин и неправилним путем. Обојица кажете да код себе имате знатне суме новаца — покажите!

Ни тренутка не уздржавајући се, трговински саветник показа свој нотес са 40.000 марака, мислећи да је тиме сад све решено.

Али ипак никаквог резултата! И онај други извади нотес у коме је било још више банкнота.

— Причајте све редом, какр је текла ствар, господине! Како беше ваше име

— Трговински Саветник Бернер.

— Дакле, господине Бернере. да чујемо.

Бернер је причао све што се десило за овај послењи сахат, од како је онај странац ушао у купе.

Неколико пута је Елбинг покушавао да га прекине у причању, али га замолише да се стрпи, па ће и он причати после.

— Молим, г. државни саветниче, реците сада шта ви имате.

— Имам да кажем да је догађај текао управо обрнуто, јер кад сам ушао у купе, овај ми је господин већ био сумњив, јер је, преко новина, непрестано гледао у мене и у мој џеп, у коме ми стоји нотес са новцем, што је због многих банк-

г нота било прилично одскочило. Показивао се да је уморан, што у ствари није, јер се, кад ме је доцније напао, показало да је јак као рис. .

— Кажите, имате ли код себе револвер, којим сте га хтели убити, како каже господин2

— Ево револвера! — — одговори страиац, извукавши га из џепа. —. Носио сам га стога што су последње недеље. на

елевници били многи случајеви при којима су неки виђенији људи баш похарани од лопова. А револвер сам, затварајући прозор, био извукао намерно да се види, како он не би мислио да сам ја бев оружја. Добро сам видео како он код себе има један отрован нож, којим је мислио приморати ме да му положим новац који није мој него државни.

— Али Ви сте стајали — викаше Бернер сав нан себе: од једа — сасвим близу мене кад сам се пробудио, а у руци

сте држали марамицу којом сте хтели да ме хлороформишете-