Полиција

— 668 —

— Књаз је у двору — поче Гарашанин — и попечитељи» и совјетници и друга господа, па се само још жели војвода Вучић, јер су стигли несрећне вести —

— Енеде! А шта је то било, молићемо >

— У Шапцу и даље подигла се буна у корист Обреновића; прешле су неке катане, па свачега може бити! Сви смо се согласили, да се Ви ставите на чело војске, која ће бра · нити Књаза и постојеће стање.

— Не може бати! — пожури Вучић — Болестан сам, — тешко ми је...

- — Али Вас Књаз моли —

_ — Кажите Књазу: хвала, што ме се сетио! Ако некад: будем у прилици, и ја ћу му благодарити... Али. од овога сад. не може бити ништа — ;

— Не, за Бога!

— Време је, господине, скупо; журите у Двор на савјетовање. Има Књаз поред себе добрих људи, заслужнијих од; мене...

— ја Вас преклињем!

— Ама зашто, за Бога2

— Преклињем Вас и молим Вас покорно: пођите са мномсада у Двор, па после како буде.

— Никакве вајде, господине попечитељу, од тога! Баш _и да пођем —

— Хајдемо, молим Вас, само брзо!. Књаз броји тренутке —-

Вучић мирно проговорзи:

— Онда причекајте да се за тако високо друштво обучем,. како се не би то ковало као непажња —

— Не треба ништа! Књазу сад, ТРОЈА Вучић, војвода“. Тома, а не његово одело —

— Е, тако нећемо! Нула/ — викну ЊЕ гласније.

Тако се звала његова жена.

— Ама што ће вам Госпоја Нулаг

— Да јој кажем, да ми донесе сабљу и друго! — рече“ Вучић, па пљесну руку о руку за знак позивања.

Врата:се у тренутку отворише и на њима се појави Госпођа Нула — носећи војводину сабљу, његово војводско одело» и безброј ситница, које ув то. иду а.од којих ни једног јединог: дугменцета не бејаше заборавила!