Полиција

668

"Од куда је знала што је зове; да ли је прислушкивала разговор, или је и сама знала шта све то значи — Бог јегдини зна!

Вучић се, уз помоћ њену, пред Гарашанином обуче, ни"мало не журећи, и тада обојица сиђоше с горњег боја доле ти седоше у кола, која бејаху дворска.

Гарашанин заповеди да се журно тера...

Вучића одмах уведоше у велику дворску салу. У њој "пуно господе — али се ни гласка не чује, као да живе душе нема Господа пуше — па је на дугачком чибуку замаглио "био и Књаз Александар, који је пун бриге, седео у углу на “особито богатом шиљтету.

Кад на вратима спази Вучића, Књаз му се пожури на сусрет, прихвати му руку обема својим рукама, па га поведе „месту где је мало пре седео,

Пошто седоше, Књаз му понови оно што је Вучић већ "био чуо од Гарашанина.

Вучић задуго, и доста упорно, одбијаше да се прими понуђене му дужности, и када доведе ствар до врхунца општег очајања, он, на поновну молбу Књажеву, рече:

— Добро... Примам! |

Рече па устаде.

Радошћу обасјани скочише и Књаз и сви остали.

= Господине Представниче! — поче Вучић заповедати. =— Радите дужност.. [такву и таквуј. Господо попечитељи ви ћете непремјено бити у сталном засједанију.

По том свима другима издаде заповести, па додаде,

— Нек ми се одмах позове Милојко из Груже.

Вучић изређа имена још неколиких сељака, без којих никад није ишао ни на један окршај, па нареди да се позове "регуларна војска београдска, с

За тим пође побуњеницима на сусрет, а дуж Саве по"стави страже да се нико живи не нусти водом ни горе ни доле. |

— Шта је по томе било — заврши Христић — знате већ.

— А јесте ли све то унели у Мемоаре 2

— И те и друго још, све што је и како је било...