Полиција

— 788 —

После те и такве одлуке највишег судског форума, Општа Седница Државног Савета, и ако потпуно упозната са гледиштем Опште Седнице Касационог Суда, доноси своју начелну одлуку: Спорови код изборног суда, кад их полициска власт расправља, административни су спорови, и као такви имају се претходно расправити код две инстанције управне власти па по том код управних судова и Државног Савета.

Ми смо ову одлуку формирали по одлуци Државног Савета о државинским споровима, јер Државни Савет ту одлуку није објавио, нити са њом упознао Министарство.

И ако је Општа Седница Касационог Суда и сувише Ласно, од ргчи до речи казала: „Сав рад полициске власти у погледу састава изборног суда не подлежи расматрању Држав-

_ ног Савета, већ првостепеног суда, — што другим речима значи одрицање Држав. Савету сваке компетенције по овим «споровима, — ипак, у наточ тога, Државни Савет вели; јок!

тај рад подлежи моме разматрању.

И ако су ово спорови ван сваког поговора чисто приватноправни, како то Касација јасно каже, ипак то ниуколико није спречавало Државни Савет да сасвим супротно томе реши, како, без обзира на свето, и ти спорови спадају у надлежност Управних Судова.

Одлука Опште Седнице Касационог Суда, донесена у — жтраницама надлежности овог Суда, или важи или не важи. Трећег нема. Ако важи, онда она то мора бити у целом њеном пространству. Па ипак, Државни Савет тој одлуци одриче важност.

Свакоме, ма и не бао човек од закона, на први поглед, мора бити јасно: да од ова два највиша судска тела, из две разне сфере деобе власти, једно није у праву, јер оба једновремено не могу бити у праву и имати једну надлежност, пошто чл. 110. Устава прописује, да за целу Краљевину СХС. постоји само један Касациони Суд. Једно од тих тела греши — и то тешко.

Како ће утицати на народ јавне нарави, власти и њене органе, ово непризнавање одлуке Касационог Суда од стране Државног Саветар

Један од г. саветника у бр. 2 (Х књиге) „Архива“ изложио је једну одлуку Државног Савета, којом је поништено решење