Полиција

— 784 —

мули француског закона. По његовом 8 20: „Власт о којој је или онај о коме је неки повремени лист отворено или увијено саопштио неистините чињенице, или истините чињенице У лажној боји представио, може захтевати да се на саопштење, које је у повременом листу изашло, донесе његова односећа се исправка“. Србијански закони о штампи од 31. марта 1891. (чл. 19, ал, 1) и од 12 јануара 1904 (чл. 14, ал. 1) имали су још ширу формулу. Они су обавезивали уредника да прими „у свој лист сваку исправку, коју му пошље власт, или приватно, или правно лице, чије је име споменуто или о чијем је раду или поступцима у листу или повременом спису било речи“. Није било потребно да је заинтересовано лице било именовано, па чак ни означено нарочито. Довољно је било да је о његових поступцима било речи. Сама та чењеница давала му је право на исправку, па чак и кад је о његовим поступцима било речи на похвалан начин (В и чл. 49 закона од 1904). Михаило Константиновић. (Наставиће се) .

ПРИВАТНОПРАВНИ СПОРОВИ ПРЕД ДРЖАВНИМ САВЕТОМ. |

ЕРРЏЕ 51 МОЏУЕ Галилеј,

(Свршетак)

3). За појам административног спора тражи се даље; да тај издати управни акт вређа чије право или законом заштићени интерес.

У наведеном случају Држава наређујући Сими Симићу да своју брану спусти испод сталне мере, — непосредно баш . вређа право Симино, јер снижавањем бране и сталне мере смањује се количина воде а тиме и продуктивна моћ млина;

У државинском спору Срески Поглавар учествујући, по тражењу парничних странака и доносећи своју одлуку о државини једне од странака у парници на опарнвичени објект, не вређа ничије право ни интерес, већ баш напротив досуђујући државину спорне њиве туженом Илији Илићу заштштава