Полиција
— 886 —
стина оно што је изнето у листу против њега.) Из тога из. лави, да исправка у виду демантиг, уместо да штети листу може само да заинтересује публику за тај лист и његове кампање, и да му подигне углед.
Далеко од тога да је широка и опасна, формула нашег закона је претерано уска. (дна не даје тачну идеју о праву одговора. Она је чак противна основи на којој почива ово право. Право одговора произилази, у главном, из елементарне идеје, да нападнутоме треба дозволити да се брани истим средствима којима је и нападнут. Њега треба дати свакоме који је изведен путем штампе пред публику на ма који начин, у ма ком виду и у ма ком циљу. Члан 26 нашег закона, чија стилизација није у складу са овом идејом, свакако није резултат јасне намере законодавчеве. У осталом, без обзира на то шта је хтео законодавац (ако се у отиште може са успехом истраживати тај фантом који се назива намером заководавца), овом би пропису, водећи се више друштвеним циљем закона и потребом коју он треба да задовољи, него његовим словом, требало у пракси дати што шири домашај.
До сад је било речи о исправци у случају кад је у напису споменуто неко живо лице. Закон познаје право на исправку и кад је у напису споменуто неко умрло лице. Само у том су случају услови за његово вршење много ригоровнији, него кад се ради о неком живом лицу. Тако, прво, како за умрлог ово право може вршити само неко треће лице, захон уско ограничава круг тих лица. То су рођаци умрлог у узлазвној и силазној линији, његов супруг и стараоц (чл. 58 ал. Ти 2)). На другом месту, није довољно да је име умрлога спо-
3) Видети нпр. уводни чланак г.Ј, Ћирковића у „Политици“ од 7 августа 1926, где он вели: „Одмах сам једном депешом, а после кратком изјавом, демантовао, али баш због ове моје краткоће многи су стекли уверења да сам у истини имао удела у Лондревом повратку“.
зу Цео члан 58 закона о штампи, такав како је публикован у прилогу „Службених Новина“ од 8 августа 1925 године, гласи: „Увреда и клевета умрлих лица казни се на тужбу њихових рођака у узлазној и силазној линији жене или мужа и стараоца, као да је учињена живим лицима, ако је учињена у намери да повреди част или науди угледу ових лица. Ако је подигнуто више тужби у овом случају судећи се по првој тужби и изрећи једна пресуда. — Поменути сродници, у таквом случају брачни друг и старалац