Полиција

— 887 —

менуто у листу у вези са његовим радом или животом, па да се има право одговора; закон тражи да је у штампаном на-

имају право на исправку по чл. 26. овога закона.“ Као што се одмах види, друга алинеа овог члана не може се похвалити великом јасноћом. Тим поволом г. М. Муха примећује у свом коментару закона о штампи (2ак0оп 0 Матрг, Тадтеђ, Тпрортанја, 1926, стр. 47):

„Ваља упозорити на нејасност прописа 2. става чл. 58. Док је јасно наређење, да „поменути сродници (наиме они наведени у првом ставу истог члана) имају право на исправку по чл. 26“, дотле није јасан уметак „у таквом случају брачни друг и старалац“. У каквом случају 2 Очигледно у случају изложеном у 1. ставу, т. ј. у случају увреде и клетве. Међутим, то доводи нескљлакности, да н. пр. покојников син има веће право на тужбу, а нема мање права на исправак, и даље, да он има право на исправак, кад је у листу унешева каква нетачност, а нема то право кад се ради о клевети дакле о круннијој ствари“.

Као што се види, г. Муха сматра да друга алинеа чл. 58 даје право на исправку, у случају клевете или увреде умрлог лица, врло уском кругу „сродника“: супругу и стараоцу умрлог. Међутим, треба приметити да ни супруг ни стараоц нису сродници; речи “поменути сродници“, са којима почиње друга алинеа члана 58, не могу се дакле односити на њих. У ствари, те се речи односе на сроднике у узлазној и силазној линији, које помиње прва „алинеа члана 58, и не могу се ни на ког другог односити. То излази јасно: вз припремних радова. У предлогу закона о штампи, како је усвојен у секпији законодавног одбора, друга алинеа овог члана, који је онда био члан 60, гласила је: „Поменути стродници, брачни друг и старалац имају право на исправку по чл. 26. овога закона“ (В. Стенографске Белешке законодавног одбора Народне Скупштине. Ванредан сазив за 1925 годину, седнипа од 23 јуна 1925, стр. 175). У тој редакцији смисао ове алинеје је несумњив. Пошто је била свршена дискусија предлога у начелу у законодавном одбору, једна конференција, у којој су били заступљени чланови одборске већине и чланови одборске мањине, дала је неким члановима пројекта нову редакпију (В. поменуте Стенографске белешке, стр. 287 и 289). У сваком случају, у дискусији по члановима данашњи члан 58, ал. 2, појавио се у сле_дећој редакцији: „Поменути сродници, у таквом случају, брачни друг и старалан имају право на исправку по члану 26. овога закона“ (В.поменуле Стшенографске белешке, стр. 358). У тој редакцијион јеи усвојен у законодав-

· ном одбору. И у њој је његов смисао јасан. Речи „у таквом случају“ уметнуте су очигледно да би се прецизирао смисао овог прописа. Њима се хоће _да каже, да право на исправку припада лицима наведеним у првој алинси члана 58 само у случају клевете или увреде умрлог, учињене у намери да повреди част или науди угледу ових лица, а не иу сваком случају кад на исправку имају право жива лица, како би се то могло закључити из прво"битве релакције. Зато је и уметак „у таквом случају“ и био ограђен запетама. Нажалост, та тачна интерпункција поремећена је негде на путу овог текста „од законодавног одбора до његове публикације: запета, која је била на свом месту између речи случају и брачни дигнута је и стављена између речи „старалац м имају. Услед тога је један јасан текст добио нејасан смисао.