Полиција

— 992 —

је хранитељ дошао кући са посла, те се није могла наговорити, да приђе њему и с њиме разговара. Након дужег времена и дугог наговарања, казала је мала Суза плачући: Ја сам мислила да мој хранитељ долази сваки пут пијан кући. Након што се уверила да то није тако, били су мала Суза и њен хранитељ добри пријатељи и другови.

Загреб. Ог. Јосип Шиловић, — Свршиће се —

ПРАВО ОДГОВОРА И СЛОБОДА ШТАМПЕ (Чл. 26—29 Закона о штампи од 6 августа 1925)

(Наставак)

3. — Колико може бштп дугачак одговор

Очигледно је да се лицу, које има право на одговор, не може оставити слобода да одреди дужину свог одговора. То би био извор злоупотреба овог тако важног права. Зато сви законодавци одређују дужину одговора, највише на тај начин што одређују неки однос између дужине натписа на који се одговара и дужине одговора.

По чл, 28,29, нашег закона о штампи исправка не може бити „два пута већа од слога ствари која се исправља“. Ако је дужа уредник је не мора штампати. Овај пропис изгледа на први поглед инспирисан неоправданом строгошћу према штампи. Уместо да по закону талиона исправку ограничи на дужину чланка који се исправља, што изгледа најлогичније, он дозвољава да исправка буде два пута дужа. То већ више није „око за око“, већ „за око оба ока“. Али тај утисак није сасвим тачан. Границе одговора, како их закон одређује, као да су одређене, бар једним делом, у корист иввесне штампе, Јер, енергичност једног написа, нарочито напада, не зависи од његове дужине. Ако један лист стави крупним словима на видном месту, крај самог свог наслова „на маншети: „Х је лопов“, именовани може послати најдужу исправку овако стилизовану; „Није истина да сам лопов, Х“. Није му могуће чак ни да саопшти публици, преко листа који га је напао, да ће тужити суду аутора написа, Слична исправка, не само што не би ни-