Полиција

— 993 —

шта исправила, него би још на штету Х-а појачала рђав утисак произведен нападом, који се желео исправком одбити. Многи би чак могли видети у исправци понављање истог напада у ироничној форми! Или неки лист донесе на видном месту . овакав кратак напис: „А. је рањен у рату у леђа“ Како ће се одбранити од овог напада А, који је заиста једанпут рањен у рату, и то у леђа, али не у бегству, већ кад се при јуришу био окренуо да ободри своје војникер Два пут већа дужина од напада кратка је да би се све то објаснило. У осталом, по стилизацији чл. 26, ал. 1. сумњиво је да ли би ону опште имао право на исправку. Јер он неби „означавао за неистините“ наведене чињенице нити би их „оповргавао“. Он би хтео само да их објасни. А ми смо видели да по стилизацији чл. 26, ал, 1, исправка у том случају изгледа искључена. У сваком случају, уредник није принуђен, нити то може бити, да штампа одговор два пута већи од ствари која се исправља. Практично, то значи, понекад, одузети нападнутоме право одговора.

Али ако овако ограничено право исправке може бити згодно искоришћено од несавесних листова, изгледа, с друге стране, да оно заиста може бити од штете другим, више објективним листовама. Нпр. у једном политичком чланку, лугом више стубаца, поменута је узгредно и нека не баш тако сјајна радња неког политичара. Зар не изгледа претерано ставити на расположење тако именованом лицу простор два пута већи од чланка у коме је оно само узгредно поменуто РИсправке свију лица именованих у једном дужем политичком чланку, могла би испунити цео један број тог листа. Само, треба одмах додати, да се до таквог резултата долази, «ад се сваком лицу именованом у неком напису призна право на исправку два пута дужу од тог написа. А не може се бев поговора тврдити да је то смисао нашег закона. Закон само каже, да исправка не може бити „два пута већа од слога ствари која се исправља“. Он не каже: „два пута већа од написа у коме је исправљач споменуш“. Није јасно да ли под изразовом „слог ствари која се исправља“ треба разумети цео напис, или само место у том напису на коме су изнеше чињенице чија се исправка жели. И једно и друго да се бранити. Али ни једно ни друго не ваља. У случају усвајања првог гледишта, листови се из-