Полиција

— 1069 —

талијанска школа примила још од свога почетка и који је већ нашао интегралну законску системацију не само у нашем пројекту кривичног законика (1921), већ и у најновијем руском кривичном законику (1924 ) и у пројекту републике Кубе (1926).

__ Потребе социјалне презервације од криминалне болести жатурају јуридички принцип да сваки извршилац злочина био он малолетан или пунолетан, луд или пасионалан или инетиктиван, случајан или уобичајен, — треба увек да одговара пред кривичном правдом, чији ће задатак бити да само прилагоди репресивне мере за личност, више или мање опасну т више или мање поправљиву, свакога злочинца.

Дакле, нема сумње да ће законодавна еволуција, која је отпочела са италијанским кривичним законом од 1890. — када де елиминирала свако тврђење „слободне воље“ као услова за кажњавање, а која је постојала у тосканском закону (1853) и још сада постоји у немачком законику (1871) (и која је наглашена на пример у 8, 43. аустријског пројекта (1909) који је ујединио оба критеријума утврдивши да се „казна има одмерити према кризици п опасности извршиоца“) — продужити ч томе смислу да постигне остварење чисте законске одгозворности за све злочинце,

= = ж

И у име тога природног закона постепености могло се је на Конгресу у Брислу да дође до срдачног духа помирљи“ вости између два правца кривичне правде. Ово расположење духа од стране Сапдаћогез (етрол5 асн било је детерминирано такође и уверењем да сада класично и традиционално схватање жавне не може више да се подржава, а са наше стране, како сам ја то јасно изразио, зависило је од нашег уверења да ће научна и законска еволуција без сваке сумње продужити у "правцу кога ми износимо, а нарочито посматрајући пут учињен од почетка позитивистичке школе до данас; ми не морамо да журимо и треба да дамо времена времену.

Од три аргумента проучавана, дискутована и решена на Конгресу у Брислу, први се (о казнама и мерама сигурности) односио на најкарактеристичнију и најразличитију тачку модерне криминологије, док се други (рад на отвореном пољу) односио на техничко уређење затворског режима а последњи «Кривични Интернационални Суд) садржавао је једну врло смелу гантиципацију будућности кривичне правде међу државама.