Полиција

— 1070—

«| ж

По питању да ли мера сигурности „треба да замени казну или само да је допуњује“ ја сам био главни референт.:) И констатовао сам пре свега да су реферати били једногласни у томе да признају, да је казна у класичном и традиционалном смислу недовољна за прохшеве кривичне правде. Али су затим. само реферат професора Кола и мој дошли до закључка, да пошто нема битне разлике између казне и. мере сигурности, једне и друге биће подразумевгне у репресивним санкцијама, дисциплиноване кривичним закоником. Други пак закључивали су да мера сигурности има само да допуни казну и тако да се примени на злочинце малолетне, абнормалне људе или уобичајене, и према томе казна би била пропорционално кажњавање према кравици злочинца нормално одговорног а мера. сигурности била би само мера предосторожности за друштвену одбрану од разбојника морално неодговорних и најопаснијих.

Травзиторни карактер између старога и новога је евидентан: и он је само један мост ка логичном и позитивном решењу.

И доиста још неке казне, у традиционалној форми, остају у законима основане на основи легалне одговорности, као на. пример новчане казне (у утврђеној мери). и забране (које могу бити у утврђеном року). Према томе се проблем ве упућује ка формалном замењивању казне мером безбедности, већ јуридистичком принципу од кога и једне и друге треба да зависе, то јест и критеријум моралне кривице и критеријум социјалне „одбране,

С друге пак стране ја сам заступао мишљење да казна и мера сигурности, поред тога што су обе израз највише власти државе према разбојнику, да су обг афликтивне и застрашујуће. Афликтивност казне за неокласике такође, сада. је само негативна (то јест губитак или ограничење појединих добара или у имању или у слободи и личном капацитету) а не више позитивна (у смислу физичког бола или мучуња. или сакаћења осуђенога). И на тај начин је очигледно афликтивна и мера сигурности као последица извршенога злочина,

') Дали су реферате: Рубенс „Белгиј ), Ру (Франњуска), Фери (Италија), Калојани (Египат, Муковски (Пољска), Радулеско и Кабрисско. (Румунија), Милота (Чехословачка, Т. Живановић (Србија), Кол (Аргентина):