Полиција

— 1071—

А обе су застрашујуће у колико могу то да буду легалне претње, које у ствари застрашују више поштене него ли зликовце. Претити затвором на одређено време (казна) може да буде мање застрашујуће од изоловања на неодређено време (мера сигурности).

И додао сам да је за казне колико и мере сигурности потребно кривично дело које изазива један јуристички акт са прилагођавањем личности кривца (нарочито превентивност) и неодређеног трајања (јер и сада казне постају практично неодређене или услед условне осуде или услед краљевског помиловања или услед условног пуштањ»), а оба изазивају судско стање повратшности и могу наизменице да буду аплициране од стране судије за једног истог зликовца (као што је био на пример 8 22 и 23 немачког пројекта од 1909.).

Тада сам предложио прелаз на дневни ред који је у главноме репродуцирао онај који је изгласала италијинска група. Противу њега су се борили, подржавајући традицисналну форму казне-осуде, професори Мерсије (Швајцарска) и Брафорд (Белгија) и генерални државни љужиоц француске касације Господин Матер. На против, професор Левит (Уједињене Државе) топло га је подржавао додајући, према психологији Северно Америчкој, да налази да је непотребно губити време у теоријским дискусијама и да је преко потребно практично предузети да се изведе социјална одбрана. Тако је мој дневни ред добио затим већину гласова!) Професор Шпејер (Белгија) предложио је један додатак у смислу да судија има олакшицу не само да примени или казну или меру безбед ности, већ да примени и једну и другу уједно. -

Тај додатак су побијгли професори Гунцбург (Белгеја),

у Дневни ред Фери:

„Конгрес — остављајући теоријским дискусијама битне разлике или: Фрормуле између казне и мере безбедности — констатује да казна, као једина: санкција злочина, није довољна за практичне цотребе социјалне одбране било, противу најопаснијих злочинаца услед њихове анормалности или услед њихове. тежње и навике злочиначке, било према малолетним злочинпима који се могу више или мање поправити — и изражује жељу да кривични законик садржи и мере сигурности одређене према личности злочинца, који се могу више или мање прилагодити социјалном животу и да казна и мера безбедности буду јуристичка дела са олакшицом за судију да примени једну или другу према. приликама дела и личности оптуженога.“