Полиција

-_ 99 _

интересних података о заштити сељака у нашем законодавству. Он вели да је „наш законодавац најдаље отишао у тежњи да сачува људе од строгости меничне“; „да онај разлог притварања за дуг, који је диктовао другим законодавцима одрицање меничне способности извесним лицама, у нас није играо улогу при доношењу трг. закона“; „да остају према томе социјални, породични и привредно-политички разлози као покретачи нашег законодавца да толиким лицима одрече меничну способност“; да је наш случај одузимања меничне способности сељаку „осамљен пример старања трговачког законодавста о сеоском сталежу“, јер се „држава необично бринула о одржају земљорадничког сталежа као главног чиниоца нашег друштва и најбољег социалног поуздапика“ кога је требало спасти „да не буде осиромашен у опште употребом једног тако опасног кредитног средства каква је меница, с обзиром на у оно време веома распрострањено зеленаштво у земљи“ са чиме се ја потпуно слажем, али се сасладећим његовим гледиштем не могу сложити, да су „ове одредбе са гледишта народно економске употребе менице врло незгодне“, јер ако сељака као „најбољег социалног поузданика“ треба заштитити, онда се не може говорити о незгодама из забране сељаку да се менично не може обвезати, нити се чл. 42. зак. о лик. м. с. сме означити као „најгрубље третирани случај, при чему се не прави никакав изузетак у олакшицу повериоцу“, већ се тај на жалост укинути члан има сматрати као једна социална потреба у борби противу зеленаштва, за које он вели да је „у нашем народу врло старог датума“,

13. Из напред изложенога видимо као несумњиву ствар, да је за појам сељака (земљорадника) потребно двоје: а) да му је ратарство (овде долази и воћарство, виноградарство, вртарство, пчеларство, сточарство и свако друго занимање пољском привредом) главно али не једино занимање, који му доноси већи део прихода за његово издржавање, и 6) да се сељак (земљорадник), живео у селу или вароши, може бавити и другим споредним пословима, који би му допунили приходе од земљорада за издржавање али увек тако да ови споредни приходи представљају мањи део према ономе од земљорада који чине већи део привреде.

Полазећи од ове опште поставке, која се налази и у