Полиција

> 180

мислити колико су с тим морали рачунати они који су од: њега били подаље!

Један је од њих био и Илија Гарашанин;

Јер и ако је Вучићева Буна 1842. Илији покосила и оце Милутина и брата Луку, ипак се Илија новом стању био прилагодно врло брзо, па је на Митров Дан још те исте годинепостављен за помоћника самом Вучићу, а после две године постављен је и за Министра Унутрашњих Дела. Као што се зна, Гарашанин је био одличан државник, али његово служење новом режиму није могло бити по вољи Обр«новићима, који су знали да је уз њих сва остала породица њихова, А. то је лепо знао и Илија.

Кад је имало да се изаберу депутати за Свето- -андрејску Скупштину, Гарашанин је, као Министар Унутрашњих Дела, "имао у рукама ако не сву ситуацију а оно свакако добар: део њен. Он није радио на преврату; стајао је уз владаоца, као његов министар — али му нису биле непознате и намеренезадовољника. Њему је, на пример, више пута из Бруснице, онда окружна места у рудничком округу, долазио поверљиви изасланик од начелника Младена Жујовиза пашенога Гарашаниновог. Тај је поверљиви гласник био бруснички учитељ. Милош Ружић, отац пок. Добре Ружића, државног саветника. И Младен и Милош били су за промену, и о томе су два пашенога — министар и начелник — водили разговоре, Министар је извешћа примао; начелнику је поручивао да се махне „таквих послова“; по Милошу га је уверавао да ће улудо погубити главе — али даљих корака за спречавање покрета није чинио... Тако је Скупштина почела рад и донела познату“ одлуку...

После ових напомена лако је знати да Илији Гарашанину — човеку, који је био свикао да га догађаји не изненађују — није било све једно с каквим ће мислима и у каквом расположењу стари Милош ући у Београд.

=

Кад је Кнез Михаило, идући опу на сусрет, био у Јаго– дини на одмору, Анастасу Јовановићу, најодличнијем по веренику његову, који је још из Беча непрестано с њим ишао јави се — Илија Гарашанин.