Полиција

Анастас и Илија познавали су се већ израније, и добро

у знали шта један о другом имају мислити. — | ___У Анастасовој соби, одмах до собе Михаилове, ту у Ја-

тодини, изјави Гарашанин да би желео изићи пред Кнеза Михаила. Напомену како сматра за добро и корисно не само по себе него и по друге, а не мање и по нови ред ствари, да с Михаилом говори пре во што Милош стигне у Београд.

— Ваља нам — додаде —- знати на чему смо: мој је толожај незгодан -— до јуче сам био Министар Кнезу који није више на престолу...

Замољен за посредовање, Анастас оде Кнезу Михаилу.

— Не можете, Светлости, погодити ко је сад код мене «са жељом да се представи Вама, — рече он,

— Не могу! — одговори Кнез радознало, јер виде да је жжешто неочекивано.

— Нико други већ — Илија Гарашанин!

— Не може бити!

— Истина је!

Михаило заста, па продужи:

— Ах, то је незгодно, веома незгодно! Има пуно разлога омелети да није тако брзо дошло до тога.

— Ја мислим да га треба примити.

— Одбити га нећу. Али баш незгодно... Да је баба. —

— Ствар и јесте у томе што он жели да се представи Вама пре но што баба дође.

Кнез одмах схвати ситуацију:

— Доведите га!

И Гарашанин мало по том уђе Кнезу Михаилу.

в

Познато је, да је за Кнеза Србије Михаило био протлљашен по смрти свога старијег брата Милана, који је као трви син Милошев примио престо од оца 1. јуна 1839, а после квадесет и шест дана преминуо је у Београду, и не знајући, жако веле, да му је отац одступио од пре стола и да је он «ада Кнез. Пошавши у Влашку на своје имање, Малош је са собом био повео млађег сина, Михаила, а код Милана, од Чектике на смрт болеснога, остала је била мајка Љубица, Сад „ривремена земиљска управа по погребу. Миланову пошље