Полиција

Оди

су једно компромисно решење: наиме, да се верификација врши прво у сваком сталежу за себе, а затим да све спорне случајеве решава један одбор који би имао да буде састављен од комесара трију сталежа. Против овог решења устали су енергично неки говорници трећег сталежа међу којима се био истакао нарочито Мгтафеаи, који је у своме говору од 27 маја доказивао да је могућа само заједничка верификација свих мандата. „Верификација мандата преко комесара — рекао је он између осталога — премаша нашу власт. Подарени народном влашћу, бар онолико колико нека врста провизорног законодавног тела то може бити, ми нисмо подарени влашћу да је делегирано. Ми не можемо поставити судије на наше место. Последица би противног система била да ми можемо скупштину трију сталежа ограничити, изопачити, умањити, најпосле да можемо именовати диктаторе; овакво би претендовање било нешто толико злочиначко колико и апсурдно.“ (Цитирао Мшег у цитираном чланку у Кеоџе ди атон! рибћс од 1898., стр. 430.). Зато су представници трећег сталежа одбили једногласно компромисни предлог представника племства. Пошто се до сагласности није могло доћи то је расправљање настављено на конференцији од 30. маја, на коју су дошли покрај комесара трију сталежа и краљеви комесари. После дуге дискусије и дугог преговарања теза представника трећег сталежа превладала је, На основу скупштинске одлуке од 19. јуна 1789. године све оспорене мандате испитивао је прво један нарочити скупштински одбор (сотае де от санал ет ди сотеппеих) који је чинио предлоге скупштини, а скупштина је онда доносила дефинитивне одлуке.

Питање верификације било је решено на исти начин у уставу од 1791., који је прописивао: „У никојем случају и под никаквим изговором ни краљ ни који орган од њега постављен неће моћи бити надлежан за питања која се односе на правилност сазива, на трајање скупштине, на форму избора нити на политичка права грађана... Представници ће се аровизорно формирати у скупштину под председништом најстаријег по годинама ради верификације мандата присутних представника. Биће извршени као закони и без да буду подвргнути санкцији они акти законодавног тела, који се односе на.... верификацију мандата његових присушних чланоза....“