Полиција

— 312 —

од 9. јула 1926. године не одобри.“ (Одлука од 12-111-1927. г. Бр. 2571.)

Као што се из ове одлуке види, Државни Савет стоји . на гледишту, да и Старешина Среске Испоставе има права надзорне власти над општинама на територији своје месне надлежности, као и срески поглавар у срезу.

РАЗРЕШЕЊЕ ОПШТИНСКИХ ОДБОРНИКА НЕ МОЖЕ СЕ ТРАЖИТИ БЕЗ ПРЕТХОДНОГ ЊИХОВОГ САСЛУШАЊА.

Министарство. Унутрашњих Дела упутило је предлог Државном Савету да се разреши одбор општине Б. зато што није хтео по тражењу надзорне власти разрешити општинског деловођу, који због прописа тач, 3, чл. 114. закона о општинама није могао бити општински деловођа, јер је осуђиван за злочино дело, које повлачи губитак грађанске части.

„Пето Одељење Државног Савета размотрило је акта по овом предмету па је нашло: по чл. 149. у вези са чл. 148. зак. о општинама разрешење одборника не може се тражити без претходног њиховог саслушања. Како се из акта овог предмета види да по горњим законским прописима нису саслушани одборници чије се разрешење тражи, то се предлог за разрешење не одобрава“.

(Одлука Државног Савета од 24. марта 1927. год. Бр. 6931).

ОДЛУКЕ УПРАВНОГ СУДА

УПРАВНИ СУД НИЈЕ НАДЛЕЖАН ДА НАРЕДИ ДИСЦИПЛИНСКИ ПОСТУПАК ПРОТИВ ЧИНОВНИКА НА ТУЖБУ ПРИВАТНОГ ЛИЦА.

Д. Л. трговац из С. Б. актом својим оптужио је Управном Суду у Београду као дисциплинском Н. Ц. санитетског референта среза Б., зато што је 26. новенбра 1926. године издао И. М. из села Б., кога је Л. у међусобној свађи ударио штапом по глави, неисправно уверење о нанесеној му повреди а у намери, да њему Л.-у, из личне мржње, што више нашкоди, па је тражио да се именовани Ц. дисциплински казни.

Управни Суд одбио је тужбу следећим решењем: