Полиција

Се

— 485 —

Проф. О. Меуег наводи и уредбу. Једино закон, вели проф. Р!епег, може прописати другојаче и предузимање извесних делатности, које припадају индивидуи по сили њене личности или њене имовине, учинити зависним од одобрења власти.

Обележје правне државе, по мишљењу проф. Габђапд-а, баш је у томе, што држава од својих поданика не може изискивати никакву радњу или нерадњу (пропуштење), њима ништа заповедати и ништа забрањивати до само на основу правног правила. (У делу: Зтаазгесће П). ')

Стојећи на истом гледишту проф. Вегпа! ИК налази, да се

„дозвола може завести истим путем којим и забрана, јер би

се противним схватањем дошло до тога, да би полиција имала права располагати о томе, да ли ће ко од појединаца следовати наређењима закона или не. |

Пошто се дозволом отклањају законска ограничења за поједина тачно одређена лица, дозвола мора почиватши стално на законском овлашћењу.

И ако је то гледиште науке и закона, у раду наше полиције може се видети нешто сасма друго, нарочито супротно свему наведеном. Тако на пр.: Једног пазарног дана нашли смо на пијаци вароши К. једнога који је јавно на тргу окретао „транго-франго“. Свет, који се, у приличној мери, беше сакупио око њега, прилагао је на мушему као на црквени тас. Запитасмо дотичног: како сме то да ради кад је коцка законом забрањена» Место сваког одговора интересовани предао нам је једну подебелу књижицу, у којој се налазила

1) Као правну државу обележавају ону:

а. у којој управна власт ради по закону т. ј. у којој су овашћења државе законски строго ограничена и могу се вршити само у сагласности са законима;

6. у којој постоји судство над радњама управне власти;

в. и најзад, у којој важи принцип равномерности управне власти види: Др. Њ. Тасић: Одговорност државе на принципу једнакости терета, страна 72. а Проф. Ејетег говорећи о следствима начела „Једнако право за све“, између осталог, вели: закон, уредба везују власти и грађане истим начином. Отуд власт не може без изричног овлашћења признавати поједином приватном нити нарочита права која би његову правну моћ проширивала преко опште мере, нити му наметати нарочите дужности. [пу шопез стр. 128.