Полиција

— 438 —

у вршењу њихове званичне дужности. Ти службеници имали су дапаче у ратно вријеме силну моћ, право над животом и смрћу грађанина (јиз сјадп).

И у другим каснијим државама подржавали су се органи за јавну сигурност, па тако је познато да је Енглеска већ одавна имала своје „Копзађјеге“, а Француска опет „татесћапзвее“. |

За доба првих француских краљева из куће меровиншке, каролинске и капетовске биле су опћине и црквени достојанственици дужни подавати краљевској војсци, коју су сачињавали велики крунски вазали, становити број оборужавих момака, који су се разврставали у поједине заставе; заповиједали су им у првоме реду племићи, а у помањкању ових и угледнији грађани. Ове чете (легије) звале су се „сеп5 а агтепце“ или „ћоттез 4' аптез“ (од латинског „оепз агтаја“, дотично „прото аппаји“), што значи оборужани пук или народ, дотично оборужани човјек, па од туда а онај популарни назив „жандармерија“, а код нас Срба, Хрвата и Словенаца је то врло добро означено изразом „оружништво“, „оружник“, |

Међутим течајем времена показало се ово оборужавање народа незгодиим, јер је било тешко сељаштво, које је онда било слабе или никакове интелигенције ваљано за ту важну. врсту службе изабрати и дисциплиновати, па је стога прешла дужност искључиво на племство, да силом оружја и свога угледа штити и чува част државе, те моћ и сигурлост краљеве особе.

Племству међутим није било згодно а ни угодно, да ту важну службу врши пјешке, па стога видимо те службенике јавне сигурности и тјелесне стражаре краљева све на коњу.

Када се у четрнаестом стољећу расплаитела дуготрајна борба између Енглеске и Француске, пођоше ти службеници јавне сигурности на бојно поље, ну срећа окрене на страну Енглеске. Француско сељаштво, противно дуготрајном ратовању, а препуштено само себи без ваљане управе и сигурних органа, побуни се, па не само да је пријечило племству полазак у рат, него поче нападати и на племићске дворове