Полиција

— 439 —

и њихова добра. Плане буна, а племство мораде да упре све своје силе, како да усчува свој углед и своје огњиште.

Тиме се за неко вријеме распаде ова установа за одржавање јавне сигурности, а унутарњи мир и поредак француске државе буде из темеља уздрман.

Мудри и енергични краљ Карло УП. одлучи успоставити опет нормално стање у својој држави, па построји године 1445. петнаест сатнија (легија) жандар мерије, које су се службено називале „ордонанске легије“; свака је имала по 600 момака, а према тому било је укупно 9000 коњаника,

Од сада је била жандармерија прва оружана сила Француске, а попуњавала се само од племића, који су у ту сврху били посебно извјежбани и подучени.

Све до конца владања краља Људевита ХП. била је жандармерија лагано оборужана копљима и сабљама, па је по тому била врло окретна и брза, ну кашњим ношењем ватреног оружја буде отешћана опрема жандарма и његовог коња. |

Сваки жандарм као и његов коњ био је потпуно оклопљен. Жандарм је почетком ХМ. стољећа носио на глави кацигу са челенком и жељезним овртником; тијело му је било у оклопу, на рукама је носио лимене рукавице, у кратко био је потпуно оклопљен, а тиме много спречаван у брзом кретању. За одбрану и навалу био је жандарм оборужан хелебардом, дугим уским мачем и бодежем; коњ је био заштићен кожним покровцем са жељезним плочама тако, да су му само очи биле слободне. |

За првих краљева из бурбонске куће повећао се број жандармеријских сатнија, те је и на даље жандармерија сматрана била језгром француске војске.

Краљ Људевит ХЈУ. провео је реформу жандармерије; по његовој одредби постављено је 10 легија жандармерије и 6 ескадрона лаганих коњаника, а од ових је, осим официра, било укупно 1008 коњаника, па су уз гардијске чете вршили службу на краљевском двору и жандарми.

Након битке код Флеура године 1690. која је само ванредним јунаштвом жандармеријских чета извојштена била, „одлучи краљ Људевит ХМ. жандармерију повећати, а нешто