Полиција

— 440 —

кашње одреди и полакшице на опреми и оружју жандармерије, да се узмогне лакше и брже кретати.

Већ године 1659. иза пиренејског мира укинут је назив. „ордонанске легије“ за жандармерију, те је од тога доба, па све до револуције (год. 1789.) жандармерија била првим коњаничким збором краљевства, и да се у то доба нашао енергичан и одлучан муж на челу жандармерије, био би кадар _ мвого зло, а можда и катастрофу краљевске куће спречити.

Чим прихватише револуционарци државне узде у руке, укинуше жандармерију, која би им врло опасном бити могла, ну већ декретом републиканске владе од 28. жерминала године У!. (17-4. 1798) успостави гениални и одлучни Наполеон Бонапарта жандармерију, повјеривши јој надзор над унутрашњим редом и миром у држави, али је вазда уз своју гарду један део жандармерије имао покрај себе. Жандармерија га је пратила по свим бојним пољима, те подједно уздржавала унутарњи ред у војсци. |

Жандармерија је била постројена у легије, а било је пјешака и коњаника. Сви кашњи немири и изненађења, те разне преинаке у државном устројству Француске нису баш ништа утицале на жандармерију; она је и даље постојала, развијала се и цвала; била је стјециште поштењака и кремењака, а на страх и трепет свих злочинаца и превртљиваца.

Тако је дакле Француска, како у државној управи и у опће у животним приликама и навикама, те култури, тако и у постројењу, развоју и усавршењу важне институције жандармерије била узором свим осталим државама.

„4. Развој жандармерије.

Већ почетком прошлог столећа ухвати уредба француске жандармерије чврсти корјен мало не у свим уређенијим европским државама, па се ова институција како за крвавих ратова године 1812., 1813. и 1814, тако навластито након рата указала управо неизбјеживом: све је било разорено и порушено, људи подивљаше од силних бојева, сватко је грабио, до чега је само доћи могао. Нитко није ни часа био сигуран за свој живот и иметак; само успостава жандармерије била је у тим тешким временима кадра још да усчува уздрмави