Полиција
— 441 —
државни углед; једино ваљано уређена жандармерија могла је својом моћи и одважношћу да стане. на пут насиљима 'окорјелих ратника, који су небројене бојне пољане својом крвљу натопили, Жандармерија је била у том часу на свом мјесту, те многом и многом држављанину спасла живот, углед и иметак, многу горку сузу отрла потиштеном и немоћном грађанину. |
У то вријеме почела се институција жандармерије развијати макар и под разним именима, а све по узору француском, по Њемачкој; тако у краљевини Саској, у анхалтским војводинама, у Виртенбергу, Готхи, Баварској, Мекленбургу и т. д., а око године 1812. успоставио је Хановер своју жандармерију под именом „Гапдагасопе:“, Хесен ју назва „КЕ газвјетеп“, „Никагеп“ ит. д; у Холандији назваше жандармерију „Магесћаиззее“, Сардинија ју назва карабиниерима, а Шпанија успостави своју жандармерију под именом „Опатфа ап“, И остале скоро све европске државе построише у то вријеме своју жандармерију под разним именима, али редовито по узору француском.
Неке поморске државе, као што на пр. Пруска органи“ зовале су своју жандармерију у двије врсти и то земаљску (пољску) и лучку (приморску) жандармерију, која је била постројена у више бригада, а ове опет у више компанија (чета).
Свака држава постављала је за вријеме рата по француском узору посебно одјелење жандармерије, које је имало на првом мјесту дужност, да штити и чува владара, дотично заповједника војске и више војне достојанственике, затим пазити на ред и сигурност у војсци, а и активно судјеловати у битци, навластито у изненадним и брзим навалама, којима се редовито настојало пореметити и пробити непријатељске војне редове.
Као проводићи, онда као извидне патроле, па за навалу из засједе, за проналаз и набаву хране, за разне догласне и ордонанске службе били су жандарми управо ненадокнадиви у војсци.
Једина Енглеска била је изнимком у институцији жандармерије, она је кроз столећа имала своје „констаблере“, једну врсту жандарма као органе јавне сигурности; „кон«таблер“ нити је био трајно намјештени службеник нити