Полиција

— 453 —

позвао на ма који законски пропис или изложио какве чињенице из којих би прв. Управни Судови могли да изведу ма какав логичан закључак по покренутом питању. Београдски Управни Суд је у своме предњем акту навео доста законских прописа ради мотивације свога тражења, па је и Д. Савет као највиши управни суд требао такође законским разлозима да образложи ову своју начелну одлуку, те да код наших судова не буде више двоумљења о покренутом питању: Тако је бар у јудикатури Касационог Суда као врховног органа грађанског судства.

Због овако неодређеног одговора, у Б. Управном Суду, који је састављен из 3 одељења; распоредом председниковим одређена су нарочита три дежурна одељења од по тројице судија, која су се сваких петнаест дана смењивали за време од 28.-УП. до 31-УШ.-1924. год. Тим председниковим распоредом стављено им је у дужност, да за време дежурства отправљају администрацију и решавају све оне предмете, који се по закону као хитни сматрају и за чије решење није потребно позивање странке и интересованих лица уопште и о томе је извештен и Министар Правде. Наређење ово, као што се из напред изложеног види, не заснива се ни на каквом постојећем пропису, али ипак зато није дало повода Министарству Правде, под чији ресор спадају и Управни Судови, да се за ову ствар заинтересује и донесе какву меродавну одлуку по истој. Зато пред ферије у 1925. год. ово исто питање је покренуо Скопљански Управни Суд, али не преко Д. Савета, већ код М. Правде. За Скопљански Суд је ово питање много значајније, што се исти састоји само из председника и двојице судија, те кад не би било судског одмора и морали употребити прописе о обичним чиновничким одморима, тај би суд морао прекидати потпуно сваки рад кад би се који од ове тројице послужио чииовничким одмором ма за које време а пошто су сва тројица чиновници са више од 20 година службе, тај би прекид испао дужи него што траје судски летњи одмор.

Поводом овог тражења Скопљанског Управног Суда, Министар Правде, актом својим од 25 јуна 1925 год. Бр. 42175, известио је све Управне Судове у следећем:

„Ни у Закону о Држав. Савету и Управ. Судовима ни

Полиција 5