Полиција

ПАРЕ

Знак за кретање натраг: више пута кратко.

Из првог става овог чл. 12 дало би се разумети да после одсвиране четири опомене пешаку, који вам се налази на путу, имате право да га газите јер се не прописује да морате стати ако се не склони. Претпоставка да је пешак потпуно глув, он неће чути ни четрдесет знакова а камо ли прописаних четири. Зато би требало изменити овај став тако да је подвозно средство дужно толико пута давати знак док се препрека не уклони, а ако се ма из којих разлога не учини, мора се зауставити а наставити кретање тек кад пут пред њим буде слободан.

Другом ставу овог члана има се много више приметити, јер је он чист производ наше саобраћајне полиције. Лајику изгледа овакво регулисање саобраћаја на раскрсницама давањем звучних знакова генијално а у ствари видећемо да оно ништа не користи саобраћају. Тиче се саобраћајних органа који су ради тога постављени на свима знатнијим раскршћима београдских улица, односно саме форме њихове службе. Њих има и у великим градовима ради контроле. правилности саобраћаја али никако са дужностима које су им у Београду дате. У прилог нам иде и то да овај пропис није копиран од Великих Саобраћајних Полиција а пошто га ни оне од нас нису копирале значи да је без вредности. Јер, представите себи само ту „музику“ кад би нешто сва подвозна средства, рецимо код Опере у Паризу, свирањем сигнализирали своје правце кретања! Саобраћајне реке на томе месту показују интензитет од 120—150 кола у минути и наш „саобраћајац“, који толико гестикулира док прођу само једна кола, мислимо, капитулирао би још у првој минути ма на ком раскршћу у Паризу. Београдски саобраћајци са оваквим функцијама добром шоферу ништа не користе. Тачност овог доказала би једна анкета од искусних возара. Ми нећемо ни да претпоставимо " да смеју у јавном САООРАЛАВУ постојати рђави шофери, јер сваки полаже испит код "Саобраћајне Полиције. Напротив овакви саобраћајци фаворизирују оне, који терају без дозволе, јер се за њихову безбедност на опасним местима други стара, у толико су опасиији по безбедност пешака кад су остављени сами себи током улице. Они се не би усудили да возе улицама из страха од раскршћа, јер нису „сваког момента господари