Полиција

— 718 —

изрично допуштено, суд ће одређивати казну по слободној оцени; али у посебном делу пројекат није показао доследности, јер допушта примену сизјафае ћопез!ае, као паралелне казне, само у ретким случајевима, па је исто учинио са одређивањем казне по слободној судској оцени. У последњој редакцији пројекта, која је усвојена у Законодавном Одбору Скупштине, нешто је сада поправљено (например, и то је од нарочите важности, допуштено је смањење казне по слободној судској оцени код побачаја, које је безусловно потребно због социалних прилика, које стварају побуду за извршење побачаја у претешкој већини случајева), али то је само нешто. Одлучнији даљи кораци у горњем правцу нарочито су потребни. Најзад, треба приметити, да чак и узимајући у обзир мотив, законодавац може понекад схватити га сувише формално и површно и на тај начин претпоставка о мотиву може не одговарати стварности.

Узмимо примере. Водећи у већој или у мањој мери, директно или индиректно, рачуна о мотиву, савремени казнени законици и пројекти назначују привилегисану форму умишљаја (т. зв. афектирани умишљај), ако је дело учињено у узбуђеном стању. Законодавца ту води идеја, да ако нису постојале код кривца хладнокрвност и духовна равнотежа, не постоји ни мотив, који би сведочио о нарочитој покварености и антисоциалности кривца. Међутим код читавог низа случајева то није тако. Ако и заиста видимо, да је дело извршено у узбуђеном стању, не сведочи то свагда у корист кривчеву. Ако је неко извршио ;напад на својег ближњега у узбуђеном стању, али је дошао у то стање само из разлога, о коме се говори да је „стао на леву ногу приликом устајања“, или ако је се наљутио и одговорио ударцем ножа само због попреког погледа у његову страну, мислимо да нема ту здраве основе за привилегисање извршеног дела. Привилегисани карактер узбуђења, као мотива, може доћи само као резултат пажљиве стичко-социалне оцене околности, у којима је постао тај мотив, и природа дела, које је извршено у узбуђеном стању.

Исто је тако, ако имамо пред собом дело, које је изазвала страст. Антрополошка школа смешта „кривце из стра-