Полиција

= 7122 —

лази 6.000 душа; трећа са повишицом од 4.000 душа, а даље на сваких 5.000 душа долази по једна апотека. Питање одобравања отварања дрогерија условљено је

опет бројем апотека у дотичном месту, тако да, на сваке три апотеке може се дозволити једна дрогерија — чл. 2 правила

о дрогеријама КСБр.72, у вези са расписом Министра Нар. 3 дравља од 4-Х1922 г. Апбр. 27510 (наређење Министра Трговине и Индустрије од 15-Х-1922 г. ТБр. 5293) и наређењима од 1-1Х-1928 г. ЗБр. 42245 и од 14-М-1924 г. ЗБр. 19100.

При тражењу дозволе довођења страних радника у земљу, мора се такође обазирати на ту потребу. С тога се у таквој молби мора поднети мишљење надлежне радничке коморе, а за рударска предузећа надлежне власти, државне берзе рада као и надлежне послодавачке организације, да ли на територији његовог подручја има незапослених домаћих радника чл. 4. правила о употреби страних радника ОБр. 3764У од 1925. год. |

3

Да ли грађанин има права на дозволу или је он, ну том погледу, остављен нахођењу власти!

То је од нарочитог интереса у области радњи-обрта Одговор је у вези са питањем: да ли је слобода радње субјективно право поданикар

Апсолутна слобода“ радње, вели Др. Мејкеп, не да се ни ' замислити, и то што наше законодавство под слободом радње разуме и може разумети, јесте одклањање једног реда огравичења за обављање радњи, у колико је то могуће без штете по државу и друштво. Слобода радње састоји се само у погледу допуштења радњи али не и у погледу начина вршења — обављања радњи. У овом последњем погледу, обављач радње стоји под општим полицијским одредбама у колико ове, у ствари, не чине илузорним правно засновану слободу

Индивидуална слобода није апсолутна, пећ слобода у законом одреценим границама. Проста слобода, вели а. Јешпек, призната у ма којој тачка, у њезиним конзеквенцама била би погодна разорити целу државу. С тога је законодавац ограничио слободну делатност призредних снага у разним правима и тиме према индивидуалном интересу одржао 'у важности један виишт,

општи интерес, који се уобичајеним начином назива јавни или општи иптерес _ (У нав. деду).