Полиција

ОИ

Па и проф. Меуег сличног је мишљења. — у наведеном делу 1. 110.

Трећа група узима слободу радњи као субјективно право појединца, али дозволи одриче карактер правопроизводног управног акта.

Како стоји то питање код наср

Проф. Сл. Јовановић заступа одлучно гледиште, да су личне слободе односно основна права грађана субјективна права појединца. „Лична слобода појединца не значи право појединца на уживање извесних природних способности које постоје независно од правног поретка; него, значи право појединца да се државна власт врши над њиме у оним границама које је правни поредак поставио“. — О држави стр. 123.

Слобода радње такође, по науци, спада у ред личних слобода.

Чл. 4. закона о радњама регулише питање упражњавања радњи. По њему, упражњавати ма какву радњу, која подпада под овај закон, може свако пунолетно или за пунолетно оглашено лице.

Упоређујући пропис чл. 4. са његовим изворником 5 !. Сеуетђеогдпшпо. види се, да редактор нашег закона о радњама није био на висини довољног познавања правне материје коју је нормирао. Копирао је 5 1, али — невешто. Изоставио је, без икаква разлога, баш најпотребнији став: „у колико нису прописана ограничења или допуштени изузетци.“

И наш чл. 4 није употребио реч: „право“ на обављење радњи. Место тога, речено је: „може упражњавати“. Значи, дата је могућност обављања. То би, другим речима, било исто што прописује и 5 1 Сежетђеотапипс. Овај последњи „допушта“ обављање, наш чл. 4 то исто, само мало другојаче како би то рекао Вук, „може упражњавати“.

Проф. Сп. Радојичић налази, да је сваком способном лицу признато право, да се стално ода вршењу кога хоће трговачког посла (чл. 4 закона о радњама), и да тако испуни услове који се траже аа трговца. Али ипзк, из извесних 06. зира јавних или приватних, та се слобода трговања ограничава до извесне мере — у делу: „Трговачко право“.

Могућност упражњавања чл. 4. условио је ограничењем „кад испуни прописе овог и осталих закона“.