Полиција

МУ ти

— 715 —

Ми ћемо у том правцу назначити само најглавније моменте. Пре свега треба решити, да ли ће сам законодавац прописати све што се односи на улогу мотива, или ће све то чрепустити судији, давши му само генерално овлашћење, или не, најзад, поделити тај рад са судијом.

Први излаз је немогућ, јер би у том случају, ако би законодавац задржао све за себе, везујући судију, то би донело врло штетне последице. Прекомерно ограничавање права судија било је истакнуто у току историје ради борбе са судском самовољом и свирепошћу, те се јавило као појмљива реакција против прекомерно широких права судија Али на крају крајева и ту је завладао потребни компромис, који уноси равнотежу између рада законодавца и рада судије.

Заиста, чак и у случајевима највеће пажње од стране 32конодавца и његовог великог талента и искуства, свагда је му немогуће, да победи разноличност и разноврсност живота, који ствара све нове и новије комбинације, те се све то не

" може унапред урачунати. Појављују се празнине, које се не

могу попунити, и дело се не може праведно решити, ако је судији додељена само улога механичког примењавања закон- | ских прописа. Од тога ће патити и читаво правосуђе, јер се. горњи систем (који није потпуно добар чак иу том случају, ако се правосуђе базира на идеји освеше, карактер и вели. чина које унапред се узимају у обзир) показује као потпуно незгодан и штетан, ако прихватимо идеју целисходности репресије, која тражи широку индивидуализацију казне и хармонично уједињење друштвених интереса и кривчевих интереса, а то се може постићи само у случају, ако је судија стављен у одређене, али у исто време доста широке границе.

Али не би била добра и обрнута комбизација, т. ј. ако би све било препуштено судији. Не говорећи већ о земљама, где суд по својем уређењу и саставу не стоји на потребној висини и због тога не ужива поверење од странке становништва, потребно је памтити, да прекомерно проширавање права суда свагда може бити опасно за интересе грађанске слободе и права личности, јер ту чаки у најбољем случају остаје могућност једностраности, заноса и т. под. Сем тога законодавац не би могао, да собзиром на мотив, а према подацима науке и искуства, пропише унапред у закону случајеве, где