Полиција

— 939 —

Садржину и овде видимо већ и из самог имена Драма"тисана је тек једна епизода из кројско-арбанаске. Љубисав хје млад витез који има, разуме се, вереницу Милису. А вереница једнога витеза и сама мора бити ратничкога духа — па је у приказу овога комада обично најбурније је поздрављена чбаш она сцена кад Милиса на позорници ступа преобучена у мушкарца. То је било најтоплије што је створила хладна душа једног полицајца. — Рекосмо хладна ради стилистичке анти-теве — у ствари је морала бити блага душа човека који је, у једно исто доба, и тако писао и вршио своју старешинскополицијску дужност у једном крају знатне противности оном сгде је хомољски полицајац сковао своју мелодрану..

= 7 ж

Данас се, из практичних разлога, драме пишу махом у прози — 'али се ипак не пориче да су стихови права одећа за такве књижевне радове.

Тако је мислио и начелник среза беличког, у округу јагодинском, кад је писао драме: „Полазак на Цариград или гСмрш Цара Душана“, „Женидба Максима Црнојевића“, „Кра„љевић Марко и Арапин“.

Али је, треба одмах рећи, тај полицајац-драматичар већ “био школован човек, који је у Београду изучио права, па је још и као блиски рођак дннастије имао изгледа на најлепшу чиновничку каријеру. То бејаше Александар Вукомановић, који де рано преминуо, а који се, на показани начин, старао и о "репертоару наших поворишних дружина. Његова су дела, пре „скоро шест деценија, и штампаза у укусном издању, па су се зи читала радо, а на сцени су се задржали знатно још и по пишчевој смрти.

Хомољски писар и тамнавски капетан писали су своје „драмате у прози, а белички срески начелник узе стих и то одесетерац народних песама. Осим свега његов је књижевни дезик чист, он је чак и леп.

зе " ж

„Општинска се кућа општински и гради!“

То су начело патријархалне врлине имали на уму и поеменути полицајци старога доба, кад су прегли били и на посао скоји се од њих није изискивао. Хвала им!)

Андра Гавриловић. 5%