Полиција

— 940 —

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА, у еј

Михаилу Начовићу, писару среза поречког:

С обзиром на велику практичну важност и нејасност“ покренутог питања обратили смо се за мишљење г. Д-р Дратољубу Аранђеловићу, професору грађан. суд. пост. на београдском универзитету, и он је био љубазан да напише овај одговор : 0

По 85 492 грађан. зак. „наследницима стајаће на вољу. или поделити се или у заједници неподељени заостати“. Према: томе, задругаре не може нико, па ни повериоци појединих задругара, нагонити да се поделе. Али 5 495 грађан. зак. каже опет: „Ово јединство не може се држати на штету трећег. и у том стању (т. ј. кад се задругари нису поделили)“ дужни су заједничари у свима случајевима, који се само строго лица не тичу, један за све и сви за једнога одговарати“. Дакле солидарно. Задругари, дакле, који неће да се деле, и да на тај начин омогуће да се према 85 515. грађан. зак. повериоци једног задругара намире из његовог дела задружног имања, морају трпети да власт од целокупног непокретнорзадружног имања попише онолико колико је за измирење дуга потребно. Јер кад се по 8 471 тач. 2. грађан. суд. пост. може ставити забрана, на основу јавне па и приватне исправе (5 371 и сл. грађан, суд. пост.), на део осуђенога заједничара и пре деобе, онда то значи да се, у толико пре, може извршити попис по извршној судској пресуди, и на тај начин обезбедити повериоцу заложно право које предвиђа 5 469. грађ. суд. пост. за попис по пресуди, а 5 382 у вези са 5 403: истог зак. за попис по забрани. То исто вреди и за прибелешку. Ако је, дакле, три задругара, онда ће власт пописати трећину непокретног имања и писати суду да упише попис на једну трећину сваког непокретног добра, које припада задругарима. |

Ово што важи за приватне повериоце важи и за државу, која је поверилац осуђеног задругара у погледу наплате кривичних трошкова и других плаћања, на које је извршном. судском пресудом осуђен,

Што се тиче продаје, извршна: власт треба да повове-