Полиција

Неће — а село моли, па он шта зна већ остави свој посао и иде у судницу.

— Ужурба он вас пролетос! рече учитељ.

— А чимр упитах.

— Белај, господине, чућете,

Изгреја и месец, и прави се ноћни мир разли по свему селу

ж ж ж

Наш кнез Мијат — поче одборник — осем остале че љади има и првенца сина, Павла, који живи одељено од оца. Павле је честит човек и добар домаћин, а отац га је оделио кад га је оженио. Кнез се и сином и снахом и њиховом дечицом поноси...

Зимус нам дође време да бирамо нову власт у општини. Једни би овог, други оног — наста галама.

— Људи! поче Мијат пред судницом. — Смирите се, и не брукајте село! Сви нас броје у најсложније — а ви сад тако... Сложите се!

— Осем да нас ти сложиш! — рекоше и с једнеи с друге стране.

— Па то и гледам да чиним — ал како ћуг

= Буди нам кнез! : ;

— Не ја, браћо! Осам пута —

— Буди и девети!

— То не. Ево ја ћу вам наћи кнеза.

— Само из твоје куће —

— Добро. Ви знате да ја никад не давах Павлу да остави своје па да ради друге послове. Ал" нек буде — ако хоћете мог Павла!

— Павле је баш добар. Он је врло добар. Он је најбољи — после тебе..

И тада са свих отрана навалише на старца.

Тако га и по девети пут окметисмо.

Старијим људима у нас баш по вољи; нама млађима, као, и свеједно.

Старци су старца боље познавали.

У селу одмах све пође некако друкчије. Шта да вам кажем — код њега је судница само судница, школа је, на прилику, школа, а механа нек је механа. Ни свађе, ни глобе, ни потре. А и кад се, ретко, деси штогод, знајте да ће на крају крајева платити само прави кривац.