Полиција

— 109 —

Шта да се ради са тим и таквим управно-полицијским властима. нарочито са оним у крајевима наше старе славе и величине; како да се оне једном уредер — постало је једно. међу најважнијим и најпрешнијим питањима и најтежим бригама званичних и незваничних, једном речи: свију и сваког.

Па како и да нејр Настала је већ десета година како ми непрестано, у разним варијацијама, слушамо те оптужбе и гледамо најразноврснија експериментисања, да би, на концу-конца. дочекали иста разочарења и стекли уверење, да се налазимо на истој тачци одакле смо и пошли. У ставу ишчекивања бољега, са оваквим радом, можемо чекати још десет и више година па да опет бољег не дочекамо. ан се у свом погледу не крећу на боље.

Код нас, како би то рекао, лепо и духовито, Ничеов. Заратустра, све говори, ништа се не твори ни крају приводи. Све какоће, те ко би још седео мирно у гњезду и носио јаја2 7!

И сувише разлога и оправдања, да се једном запитамо: диоизаце гапдет.....2! Да! докле ћемо пресипати из шупљег у празно, непрестано се батргати од једног експеримента до другог, необазирући се на све оно што нам налажу: здрав разум, наука и искуство стечено у животу и раду других напредних народа!»

Земан је: прибрати се једном, и отворено сагледати. истину и грубу стварност, те Фаустовски Поли

Рег Мопе зпа сепие сетесћзећ,

бар! писћ аисћ епансћ Тајеп зећеп,

тадев Тг Котритепте атеспзећ,

Капп ебуаХ шигПећез дезсћећеп. (боеће; Еапеђ.

И сувише велика важност овога питања; толики бесплодни покушаји поправљања стања о коме је реч; љубав и пијетет према Јужној Србији и њеном добру, најзад категорички императив савесно схваћене дужности, — руководе нас: да прекинемо са чиновничком резервисаношћу, и да, у онолико колико знамо и умемо, јавно изнесемо своја посматрања. на ово питање, те тиме, у колико можемо, и сами припо-· могнемо што бољем његовом решењу, која све нас интересује. Јер, ми веома добро познајемо прилике у којима се налази управно-полицијска службе, њено чиновништво и све њене јаде.