Полиција

— 6 —

На овај рад нарочито нас подстиче послеиња реч Одељења Јавне Безбедности: „О 42 тачке“. То нам је показало, да се у решењу овога питања опет није пошло правим путем, већ се и даље лута и експериментише. А ми тек немамо више времена за то. Нашђа! апје ропав.

ж ж Ж

|. — Решење питања које нас интересује не може се очекивати од 42 па ни од 142 тачке. Само то показује, са колико се мало познавања прилази лечењу једнога зла. По «среди су далеко тежи проблеми. Сам организам управнополицијске службе тешко је оболео. Болест није скорашња. У разним облицима повлачи се поодавно. Постала је већ и — хронична. Узроци таквога стања далеко су дубљи; време обољења старијега датума. Хоћемо ли добити праву слику «свега тога, следствено приступити лечењу, ако већ није доцкан, потребно је: тачно одредити саму дијагнозу болести; правилно схватити њене узроке; потом тек ићи даље.

Рекосмо да је организам управно - полицијски тешко оболео. Ради тога потребно нам је вратити се мало у назад, у архиве, пре уједињења. Између многих дата, послужићемо се најкарактеристичнијим, потпуно аутентичним ни најверодостојвијим. а. Ево шта вели главом сам Министар Унутрашњих Дела из године 1909 о полицији и њеном раду на јавној безбедности:

| Из прегледа кривичних дела у целој земљи за последњих пет жтодина, — чији је број више или мање стационаран, — и њихових последица види се несумњиво, да су општинске и полицијске аласти биле доста -лабаве како у погледу сцречавања такоиу погледу истраживања ових дела.

Многа и многа кривична дела извршена су, а многа опет остала непронађена само с тога. што ни полицијски ни онштински органи нису врлпили своју дужност како треба: брзо, енергично, умесно и тредано.

Ово поглавито важи за дела хајдуковања и разбојништва која поглавито улимају маха само за то, што надлежне власти одмах у посчетку не врше своју дужност правилно и одлучно већ допуштају, да се зло рашири и ухвати дубоког корена. (Распис од 6-Х-1909. г. ПМо. 22559).

Дакле, још тада је службено, јавно, са надлежног места, дат суд О нашој полицији: о оскудици правилног схватања